Kremlj ocenio susret Makron-Putin važnim ali ne očekuje diplomatski prodor
Kremlj je ocenio kao "vrlo važan" sastanak predsednika Francuske i Rusije Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) i Vladimira Putina mada se smatra da je malo verovatno da će se ostvariti "prodor" po pitanju smirivanju rusko-zapadne krize oko Ukrajine.
"Situacija je suviše kompleksna da bi se očekivali odlučujući prodori posle samo jednog susreta", rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Peskov je ipak dodao da je Makron rekao Putinu da "dolazi sa idejama u potrazi za smirivanjem situacije".
Australija otvara granice vakcinisanim putnicima 21. februara
Australija će otvoriti svoje granice svim vakcinisanim turistima i poslovnim putnicima od 21. februara, prvi put posle gotovo dve godine, saopšteno je povodom nastavka ublažavanja pandemijiskih restrikcija.
Australija je uvela neke od najstrožih putnih restrikcija za svoje građane i ljude sa stalnim boravištem u martu 2020. da bi ih sprečila da donesu kovid-19 u zemlju.
Granične restrikcije su malo ublažene u novembru u odgovoru na povećanu stopu vakcinacije među stanovništvom Australije kada je dozvoljen dolazak studenata i migranata sa određenim kvalifikacijama.
Australijski premijer Skot Morison (Scott Morrison) rekao je da su se njegovi ministri složili da se od 21. februara granice ponovo otvore za vakcinisane osobe koje imaju vizu.
Rekao je da posetioci moraju da imaju dokaz o vakcinaciji.On se osvrnuo na srpskog tenisera Novaka Đokovića kojeg je australijska vlada deportovala prošlog meseca zato što nije vakcinisan protiv korona virusa.
"Događaji ranije ove godine trebalo je da pošalju jasnu poruku svima širom sveta da je to zahtev za ulazak u Australiju", rekao je premijer Morison.
Ministarka unutrašnjih poslova Karen Endrus (Andrenjs) rekla je da posetioci koji mogu da daju dokaz o medicinskim razlozima zašto ne mogu da budu vakcinisani mogu da apliciraju za izuzeće od tih propisa.
Turoperateri su lobirali kod vlade da ranije otvori granice za turiste. Sada je poslednji mesec leta u južnoj hemisferi.
Sastanak Si-Putin: Moskva i Peking osudili ulogu zapadnih vojnih saveza u Evropi i Aziji
Kina i Rusija su osudile američki uticaj i ulogu zapadnih vojnih saveza u Evropi i Aziji.Rusko-kineska deklaracija "o ulasku međunarodnih odnosa u novu eru" objavljena je povodom sastanka Vladimira Putina i Si Đinpinga u Pekingu, pred otvaranje Zimskih olimpijskih igara.
Obe zemlje su osudile destabilizujuću ulogu Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kada je reč o "stabilnosti i pravednom miru" u svetu.
Rusija i Kina su pozvale NATO da se "odrekne svojih ideologizovanih pristupa koji datiraju iz Hladnog rata", linije koju je Rusija branila zubima i noktima.
Protiv bilo kakvog budućeg proširenja NATO, dve zemlje su ponovile zahtev Moskve o deeskalaciji tenzija u Ukrajini.
Rusija i Kina su pozvale NATO da se "odrekne svojih ideologizovanih pristupa koji datiraju iz vremena Hladnog rata".Kako se navodi, Rusija i Kina su osudile "negativan uticaj indo-pacifičke strategije SAD na mir i stabilnost u regionu".
One su izrazile zabrinutost zbog formiranja vojnog saveza SAD sa Velikom Britanijom i Australijom (AUKUS) 2021. godine s obzirom da se ovaj savez, posebno oko proizvodnje nuklearnih podmornica, "dotiče pitanja strateške stabilnosti".
Na ekonomskom planu, Kina i Rusija su potpisale strateške sporazume ne iznoseći podatke o novčanim iznosima.Putin je doputovao u Peking gde prisustvuje ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara.
London kritikuje Peking zbog podrške Argentini oko Foklandskih ostrva
Velika Britanija je oštro reagovala na podršku Kine Argentini oko suvereniteta Foklandskih ostrva, navodeći da će braniti pravo te teritorije na samoopredeljenje.
Šefica britanske diplomatije Liz Tras (Liz Truš) navela je na Tviteru da London "u potpunosti" odbacuje "sva pitanja oko suvereniteta Foklandskih ostrva", u vreme zategnutih odnosa Londona i Pekinga.
"Foklandska ostrva su deo britanske porodice i mi ćemo braniti njihovo pravo na samoopredeljenje. Kina mora da poštuje suverenitet Foklanda", napisala je Tras.
Predsednici Kine i Argentine, Si Đinping i Alberto Fernandez, objavili su juče zajedničko saopštenje u kojem se navodi da Peking "potvrđuje podršku argentinskom zahtevu za pun suverenitet nad Malvinskim ostrvima", što je argentinski naziv za tu teritoriju. Dva lidera su se sastala u Pekingu, gde je Fernandez došao zbog Zimskih olimpijskih igara.
Argentina veruje da su joj Foklandska ostrva ilegalno oduzeta 1833. godine, zbog čega je 1982. izvršila invaziju na tu britansku koloniju. London je tada poslao vojsku i odbranio suverenitet nad Foklandskim ostrvima u dvomesečnom ratu, u kojem je poginulo 649 Argentinaca i 255 britanskih vojnika.
Argentina i dalje tvrdi da Foklandska ostrva pripadaju njoj, dok London smatra da su samoupravni entitet pod britanskom zaštitom.
U zajedničkom saopštenju Sija i Fernandeza navodi se i da Argentina "potvrđuje privrženost principu jedne Kine", odnosno suverenitetu Kine nad samoupravnim ostrvom Tajvan, i da će dve zemlje nastaviti sa blisku saradnju u međunarodnim poslovima.
Si i Fernandez su se založili i za bližu ekonomsku saradnju i potpisali memorandum o razumevanju o pridruživanju Argentine kineskoj inicijativi "Pojas i put", preko koje Kina učestvuje u infrastrukturnim projektima širom sveta.
Belorusija šalje u Siriju 200 vojnika
Belorusija planira da pošalje u Siriju do 200 vojnika koji će delovati zajedno sa ruskim snagama u toj zemlji, navodi se u objavljenom dokumentu vlade Rusije.
U nacrtu sporazuma Rusije i njene saveznice Belorusije, koji je podržao ruski premijer Mihail Mišustin, navodi se da će beloruski vojnici raditi na pružanju "humanitarne pomoći" stanovništvu izvan zona borbenih dejstava.
Rusija izvodi vojne operacije u Siriji od 2015. godine, kada se udružila sa Iranom kako bi pomogla vladi sirijskog predsednika Bašara Asada da povrati kontrolu nad većim delom zemlje, razorene građanskim ratom.
Planirano razmeštanje beloruskih vojnika u Siriji odražava sve tešnje odbrambene veze Minska i Moskve, dve susedne savezničke zemlje.
Rusija je poslednjih nedelja premestila vojnike iz Sibira i sa Dalekog istoka u Belorusiju zbog zajedničkih vojnih vežbi. To premeštanje vojnika povećalo je strahovanja Zapada i Kijeva od moguće ruske invazije na Ukrajinu, blizu čije granice je Moskva ranije razmestila oko 100.000 vojnika.
Autoritarni lider Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji se od uvođenja oštrih zapadnih sankcija Minsku sve više oslanja na političku i finansijsku podršku Kremlja, zalaže se za bliže odbrambene veze sa Rusijom. On je nedavno ponudio Rusiji da razmesti nuklearno oružje u Belorusiji.
Benet razgovarao sa Bajdenom o Islamskoj državi i Iranu
Premijer Izraela Naftali Benet (Bennett) čestitao je predsedniku SAD Džozefu Bajdenu (Joseph Biden) na smrtonosnom napadu u Siriji u kojem je ubijen lider džihadističke Islamske države, objavio je večeras Benetov kabinet.
Kako je navedeno u telefonskom razgovoru sa Bajdenom Benet je rekao da je "svet sada bezbednije mesto zahvaljujući hrabroj operaciji snaga SAD".
Benet i Bajden su takođe razgovarali o vojnim aktivnostima Irana širom Bliskog istoka i naporima da se blokira iranski nuklearni program.
Izrael i Iran su najveći neprijatelji i jevrejska država je izrazila zabrinutost zbog nastojanja predvođenih SAD da se oživi međunarodni nuklearni sporazum Teherana i svetskih sila iz 2015.
Bajdenov prethodnik, bivši američki predsednik Donald Tramp (Trump) se 2018. godine povukao iz tog sporazuma kome se Izrael protivio.Ta zemlja veruje da svaki pokušaj obnove sporazuma neće uspeti da zaustavi razvoj iranskog nuklearnog oružja.
U Iraku nasred ulice ubijen sudija za borbu protiv narkotika
Istražni sudija za borbu protiv narkotika ubijen je nasred ulice na jugu Iraka, području u kojem se nalaze šverceri droge, saopštili su policijski izvori.Sudija Ahmed Fajsal vozio se kući u gradu Amara, glavnom gradu provincije Misan, kada su mu neidentifikovani muškarci blokirali put i otvorili vatru u njegovom pravcu, navela je policija.
Prema navodima lekara, sudija je pogođen u glavu i grudi, a u njegovom pravcu je ispaljeno 15 metaka iz kalašnjikova.Južni i centralni deo Iraka, koji se graniči sa Iranom, postali su poslednjih godina glavni putevi za trgovinu drogom, posebno sintetičkih narkotika kao što su amfetamin i kaptagon.
