OSTALE VESTI...

Toronto, 
25. Februar 2022.
Novine Toronto, broj 
1742

Ruski napad izazvao paniku na svetskim tržištima

Ruski vojni napad na Ukrajinu  je izazvao paniku na svetskim tržištima i doveo do pada na berzama i porasta cene nafte i gasa, dok je centralna banka Rusije morala da interveniše zbog pada vrednosti rublje.Evropske berze su doživele kolaps po otvaranju.  Evropski referentni indeks pao je za 3,48 odsto, dok je indeks moskovske berze pao je za više od 30 odsto.

Ruska valuta, rublja, dostigla je minimum u odnosu na dolar. Ruska centralna banka intervenisala je na deviznom tržištu kako bi "stabilizovala situaciju".

Cene nafte skočile su na više od 100 dolara po barelu prvi put u sedam godina.

 

Snažne eksplozije u Kijevu, Odesi i Harkovu

Snažne eksplozije odjeknule su u četvrtak u Kijevu, Odesi i Harkovu odmah pošto je ruski predsednik Vladimir Putin najavio vojnu operaciju protiv Ukrajine, javile su agencije. 

U lučkom gradu Mariupolju, najvećem ukrajinskom gradu u blizini fronta, sa skoro pola miliona stanovnika, čulo se artiljerijska paljba iz istočnog dela  grada.

Bliže liniji sukoba proruskih separatista i ukrajinskih snaga, u Kramatorsku, gde je Generalštab ukrajinske vojske, odjeknule su najmanje četiri snažne eksplozije, navodi AFP. 

Ministarstvo za infrastrukturu saopštilo je da zatvara vazdušni prostor Ukrajine. 

 

Rusija vojska uništila sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajine

Ruska vojska saopštila je da je uništila sisteme protivvazdušne odbrane i stavila van funkcije vazdušne baze Ukrajine, gde je Moskva ujutru pokrenula vojnu operaciju. 

"Vojna infrastruktura vazdušnih baza Oružanih snaga Ukrajine stavljena je van snaga", saopštilo je rusko ministarstvo odbrane, a prenele su ruske novinske agencije. 

Instalacije protivvazdušne odbrane ukrajinskih oružanih snaga su uništene, dodaje se u saopštenju ministarstva.

 

Rusija tvrdi da je uništila 74 ukrajinska vojna objekta

Ruska vojska uništila je 74 ukrajinska vojna objekta, uključujući 11 vazduhoplovnih baza, saopštilo je  Ministarstvo odbrane Rusije.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naredio je da se ukrajinski vojnici tretiraju sa poštovanjem, a onima koji se predaju ponudili su bezbednu evakuaciju.

Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je gubitak jurišnog aviona Su-25 zbog greške pilota.

 

U Kijevu gužve i redovi, stanovnici napuštaju glavni grad Ukrajine

Saobraćajne gužve nastale su jutros Kijevu dok stanovnici pokušavaju da napuste glavni grad Ukrajine u trenutku ruskog vojnog napada na tu zemlju.  Stanovnici Kijeva su potražili zaklon na metro stanicama.

Ogromni redovi su se formirali ispred autobusa, bankomata i na benzinskim stanicama. 

Ukrajinske vlasti apelovale su na smirenost i pozvale medije i građane da provere sve informacije koje dobiju pre nego što ih prenesu dalje. 

Vlasti su upozorile da su lažne vesti među najvećim pretnjama po zemlju, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Portparol ukrajinskog predsednika Sergej Nikiforov rekao je da Rusija računa na veliku paniku u Ukrajini i apelovao je na Ukrajince da "ostanu jaki".

 

U Moskvi šok, užas i zbunjenost

 Šok, užas i zbunjenost su tri reči kojima bi moglo da se opiše jutrošnje raspoloženje mnogih žitelja Moskve, piše Bi-Bi-Si (BBC).Čim se pojavila vest o vojnom napadu Rusije na Ukrajinu, Moskovljani su počeli da razmenjuju poruke, pitajući jedni druge šta treba da rade, da li da prave zalihe hrane ili američkih dolara?

Neki su se pitali šta će biti sa ruskom rubljom, dok su se redovi formirali u bankama i menjačnicama.

 

Pojačano je prisustvo policije na ulicama.

Oni koji su protiv rata sa Ukrajinom razmatraju mogućnosti da se večeras u Moskvi održi miting. Nije izvesno, međutim, da će vlasti izdati dozvolu za takav skup.

Istraživanja javnog mnjenja uoči vojne akcije pokazala su da oko polovine Rusa ne veruje da je rat sa Ukrajinom moguć.

Velika većina ispitanika okrivila je NATO za sadašnju eskalaciju tenzija sa Zapadom.

 

NATO jača vazdušne, kopnene i pomorske snage u blizini Ukrajine i Rusije

NATO se  složio da pojača kopnene, vazdušne  i pomorske snage na istočnom krilu u blizini Ukrajine i Rusije, nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin naložio vojnu ofanzivu na Ukrajinu.

"Raspoređujemo dodatne odbrambene kopnene i vazdušne snage u istočnom delu, kao i dodatna pomorska sredstva", saopšteno je posle jutrošnjeg hitnog sastanka ambasadora NATO.

U saopštenju se dodaje da je NATO "povećao spremnost svojih naga da odgovore na sve nepredviđene situacije".

Zemlje koje su najbliže sukobu - Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska su među onima koje su pokrenule retke konsultacije prema članu 4 osnivačkog ugovora NATO, koje se pokreću u slučaju kada je"ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost bilo koje od (NATO) strana".

"Odlučili smo, u skladu sa našim planom odbrane da zaštitimo sve saveznike, da preduzmemo dodatne korake za dalje jačanje odvraćanja i odbrane širom Alijanse. Naše mere jesu i ostaju preventivne, proporcionalne i neeskalirajuće", navodi se u saopštenju posle sastanka.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg saopštio je da saveznici najoštrije osuđuju užasavajući napad Rusije na Ukrajinu koji je potpuno neopravdan i ničim izazvan.

"Akcije Rusije predstavljaju ozbiljnu pretnju po evroatlantsku bezbednost", naveo je Stoltenberg na Tviteru. 

 

Litvanija proglasila vanredno stanje

Članica NATO i EU, Litvanija koja se graniči s Belorusijom, saveznicom Rusije i ruskom ensklavom Kalinjingradom na Baltičkom moru, proglasila je  vanredno stanje zbog rata u Ukrajini.

Ukaz koji je potpisao litvanski predsednik Gitanas Nauseda pojačava zaštitu granice.

Tokom vanrednog stanja omogućena je veća kontrola vozila, ljudi i prtljaga u graničnom području.Litvanija se graniči i s Poljskom i Letonijom, takođe članicama NATO-a i Evropske unije.

 

Lavrov i Vang Ji razgovarali telefonom o Ukrajini

Ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji razgovarao je  telefonom sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom o razvoju situaicje u Ukrajini i  stavu Rusije.

Kako prenosi Kineska medijska grupa (CMG), Lavrov je istakao da su SAD i NATO prekršili obećanja o širenju na Istok, odbijanjem realizacije Sporazuma iz Minska i kršenjem rezolucije 2202 Saveta bezbednosti UN.

Rusija je primorana da preduzme potrebne mere za očuvanje sopstvenih interesa, rekao je šef ruske diplomatije.

Vang je rekao da Kina dosledno poštuje suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja.

Istovremeno, imajući u vidu istorijsku složenost i specifičnost pitanja u Ukrajini, Kina razume racionalne brige Rusije po pitanju bezbednosti. Kina insistira na tome da se iz korena prekine sa hladnoratovskim koncepcijama i da se putem dijaloga i pregovora postigne uravnoteženi, efikasni i održivi mehanizam u korist evropske bezbednosti, izjavio je Vang.

 

Kina saopštila da pomno prati situaciju u Ukrajini, bez osude Moskve

Kina je  saopštila da "pomno prati" situaciju u Ukrajini posle ruske vojne intervencije, ne upućujući osudu Moskve.

"Pozivamo sve strane da budu uzdržane kako bi sprečile da situacija izmakne kontroli", rekla je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjin.  Rusija je noćas pokrenula napad na Ukrajinu nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio operaciju  za odbranu separatista, uprkos  međunarodnoj  osudi i sankcijama Zapada.

 

Lukašenko: Belorusija ne učestvuje u ruskoj invaziji na Ukrajinu

MINSK, 24. februara 2022. (Beta-AFP) - Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je  da vojska njegove zemlje, saveznice Moskve, ne učestvuje u ruskoj invaziji na Ukrajinu.

"Naše trupe ne učestvuju u ovoj operaciji", rekao je Lukašenko na sastanku sa zvaničnicima beloruske vojske

 

Maduro: Venecuela je uz Putina

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro (Nicolas) izrazio je podršku ruskom kolegi Vladimiru Putinu u rešavanju ukrajinske krize.

"Venecuela je uz Putina i Rusiju. Naša zemlja podržava hrabre i pravedne stvari u svetu", rekao je u utorak uveče Maduro na sednici vlade komentarišući rusko priznavanje separatističkih proruskih regiona u istočnoj Ukrajini.

Predsednik Venecuele je podsetio da je njegov prethodnik i mentor Ugo Čaves (Hugo Ćavez) (1999-2013) podržao Rusiju kada je 2008. priznala gruzijske separatističke regione Južne Osetije i Abhazije.

Maduro je ocenio da SAD i NATO "vojnim putem žele da završe sa Rusijom".Moskva i Karakas su se posebno zbližili za vreme pokojnog predsednika Čavesa.