Austrijski i nemački lideri odbijaju obustavljanje uvoza ruskih energenata
Austrijski i nemački lideri su ponovili da odbijaju obustavljanje uvoza energenata iz Rusije.Austrijski kancelar Karl Nehamer primetio je da nekoliko zemalja Srednje i Istočne Evrope zavisi od isporuka ruskog gasa.
Nehamer i nemački kancelar Olaf Šolc su tvrdili da postojeće sankcije već imaju znatan efekat i rekli da im je potrebno vreme da pređu na nove dobavljače i obnovljive izvore energije.
Nehamer je rekao da "sankcije imaju smisla samo kada pogode one koje treba da pogode, a ne da slabe one koji sprovode sankcije".
Tramp pozvao Putina da objavi kompromitujuće informacije o Bajdenovom sinu
Bivši američki predsednik Donald Tramp pozvao je u jeku rata u Ukrajini ruskog predsednika Vladimira Putina da otkrije potencijalno kompromitujuće informacije koje možda ima o sinu američkog šefa države Džozefa Bajdena, Hanteru.
Bivši republikanski predsednik je ove optužbe izneo i ranije, tokom kampanje za predsednika 2020, a Bajdenov sin ih je demantovao.
U intervjuu za emisiju medijske grupe Real America's Voice, Tramp je ponovio da je supruga moskovskog gradonačelnika dala 3,5 miliona dolara Hanteru Bajdenu i njegovoj porodici.
"To je mnogo novca. Ona mu je dala 3,5 miliona dolara i mislim da bi Putin imao odgovor na to. Mislim da bi trebalo da to saopšti. Mislim da bi trebalo da znamo taj odgovor", dodao je Tramp u intervjuu iz svoje kuće na Floridi.
Nastavljaju se pregovori sa Rusijom
Dve delegacije uživo su se sastale u Istanbulu, nakon što su dve nedelje pregovarali onlajn.
Ukrajinska delegacija je tada predstavila mogući okvir za budući mirovni sporazum, zasnovan na pravno obavezujućim bezbednosnim garancijama koje bi omogućile intervenciju drugih zemalja ako Ukrajina bude napadnuta.
Delegat Ukrajine Oleksandr Čali rekao je da bi garancije trebalo da budu slične Članu 5 sporazuma o osnivanju NATO-a, koji članice alijanse obavezuje da brane ostale u slučaju da je neka napadnuta. U zamenu za to odreći će se kadidature u NATO, što je jedan od glavnih zahteva Rusije.
Mirovni sporazum trebalo bi da bude potvrđen referendumom u Ukrajini, ali tek pošto sve strane trupe napuste tu zemlju.
Šef ruske delegacije na pregovorima Vladimir Medinski izjavio je da će "jasno formulisan stav i predlozi", dobijeni od ukrajinske strane, biti proučeni i upućeni rukovodstvu Rusije.
Zelenski smenio ambasadore u Gruziji i Maroku
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski opozvao je ukrajinske ambasadore u Gruziji i Maroku jer, kako je naveo, nisu učinili dovoljno da ubede te zemlje da podrže Ukrajinu i sankcionišu Rusiju zbog invazije.
"Uz svo dužno poštovanje, da nema oružja ne bi bilo sankcija, ne bi bilo restrikcija za ruske kompanije, zato molim vas, nadjite drugi posao", rekao je Zelenski u video obraćanju.
Dodao je da narednih dana očekuje konkretne rezultate od diplomatskih predtstavnika Ukrajine Latinskoj Americi, na Bliskom Istoku, Jugoistočnoj Aziji i u Africi.
Zelenski je izjavio da rezultate očekuje i od vojnih atašea u ambasadama."Diplomatski front je jedan od ključnih frontova u borbi Ukrajine da pobedi u ratu sa Rusijom", istakao je.
Makron i dalje favorit, predizborna kampanja bleda
Francuski predsednik, centrista Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i dalje je favorit na predsedničkim izborima, ali kandidatkinja ekstremne desnice Marin Le Pen (Marine) smanjuje razliku, preneli su francuski mediji rezultate nove ankete.
Makron bi u prvom krugu izbora zakazanog za 10. april mogao da osvoji 28 odsto glasova, a Le Penova 21 odsto.
Čini se sve izvesnijim da će se ponoviti situacija kao na prethodnim predsedničkim izborima 2017. godine, kada su Makron i Marin Le Pen ušli u drugi krug izbora.
Kandidat radikalne levice Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melechon) bio bi treći po anketi sa 15,5 odsto glasova, ispred kandidata ekstremne desnice Erika Zemura sa 10,5 odsto glasova. Iza Zemura je kandidatkinja tradicionalne desnice Valeri Pekres (Valerie Pecresse) sa 9,5 odsto glasova.
Anketa je sprovedena onlajn od 28. do 30. marta nad više od 1.500 ispitanika.
Analitičari navode da je predizborna kampanja bleda, bez prave neizvesnosti i da se odvija uz odredjenu nezainteresovanost gradjana što bi moglo da dovede do slabijeg odziva birača, prenela je agencija Frans pres.
Ruske trupe napuštaju Černobilj
Ruske trupe napuštaju nuklearnu elektranu u Černobilju i idu ka granici Ukrajine sa Belorusijom, saopštio je ukrajinski nuklearni operater Energoatom.
U saopštenju se navodi da se ruska vojska priprema i da napusti Slavutič, obližnji gradić gde živi osoblje elektrane.
Energoatom je potvrdio izveštaji da su Rusi kopali rovove u Crvenoj šumi, zagdajenoj oblasti u koju je ulazak zabranjen,od 10 kvadratnih kilometara oko Černobiljske elektranu, čime su dobili "znatne doze radijacije".
U saopštenju je preneto da su se ruski vojnici "uspaničili zbog prvih simptoma (radijacione) bolesti" koji su se "pojavili veoma brzo" i počeli da se pripremaju za odlazak. Ta tvrdnja nije mogla biti nezavisno potvrdjena.
Energoatom navodi da su Rusi potpisali dokument kojim se potvrdjuje primopredaja elektrane u Černobilju i da uprava te elektrane nema pritužbe na ruske trupe koje su "čuvale" postrojenje više od pet nedelja.
