Putin pozvao EU da počne dijalog sa Belorusijom
Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je EU da ponovo uspostavi kontakt sa Belorusijom radi rešavanja migrantske krize na poljsko-beloruskoj granici, saopštio je Kremlj.
Brisel optužuje Belorusiju da ona organizuje migrantsku krizu na svojoj granici sa Poljskom.
U telefonskom razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, drugom u dva dana, Putin je istakao da je važno da se što je pre moguće reši ozbiljna migrantska kriza, a to se može uraditi "ponovnim uspostavljanjem kontakata zemalja EU i Belorusije", navodi se u saopštenju Kremlja.
Putin i Merkel već su telefonom razgovarali oko migrantske krize, kada je nemačka kancelarka tražila od Putina da upotrebi svoj uticaj i deluje protiv, kako je rekla "instrumentalizacije" migranata od strane beloruskog režima.
Evropske zemlje za sada odbijaju svaki razgovor sa Minskom uprkos rastućoj zabrinutosti međunarodne zajednice zbog krize s migrantima.
Evropljani nedeljama optužuju beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da pothranjuje krizu time što migrantima izdaje vize i sprovodi ih do granice kao osvetu za evropske sankcije.
Putin i Merkel su takođe razgovarali o sukobu u Ukrajini. Ruski predsednik je, kako je naveo Kremlj, skrenu pažnju Angeli Merkel na "destabilizirajuću prirodu provokativnih akcija američkih oružanih snaga i drugih zemalja NATO u Crnom moru".
Kongres će dobiti transkripte Trampovih razgovora u istrazi o nasilju na Kapitol hilu
Odbor američkog Kongresa koji vodi istragu o nasilnom upadu pristalica Donalda Trampa na Kapitol hil 6. januara, moći će da dobije transkripte razgovora, registar poseta Beloj kući i druge dokumente i rasvetli ulogu bivšeg predsednika u tom događaju, prenosi danas Glas Amerike (VOA).Sudija Distrikta Kolumbija Tanja Čatkan odbacila je argument Trampovih advokata da transkripti razgovora i ostala poverljiva dokumenta treba da ostanu sakriveni od Kongresa.
"Odbor ovih zahtevom ne prekoračuje svoja ovlašćenja", napisala je sudija Čatkan.
Tramp se pozivao na pravo predsednika da u određenim situacijama, ne dostavi poverljive transkripte razgovora sudovima ili drugim institucijama koje to traže.
Sudija Čatkan je konstatovala da je "Tramp tvrdio da to pravo traje zauvek"."Ali, predsednici nisu kraljevi, a Tramp nije predsednik".
Transkripti svih razgovora u Beloj kući nalaze se u Nacionalnom arhivu u Vašingtonu, a Tramp je tražio od te ustanove da ne dostavi Kongresu dokumenta.
Tramp je najavio žalbu na ovu odluku.
Kineska vojska izvodi vežbe blizu Tajvana kao odgovor na posetu američkih kongresmena
Kineska vojska održava vežbe blizu Tajvana kao odgovor na posetu delegacije Američkih kongresmena tom ostrvu, piše novinska agencija AP.
Vežbe u blizini Tajvanskog moreuza su "neophodna mera kako bi se zaštitio nacionalni suverenitet", saopštilo je danas kinesko Ministarstvo odbrane. Nije jasno kada i na kojoj lokaciji se tačno vežbe održavaju.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin je izjavio da Kina posetu smatra "ozbiljnim kršenjem" obaveze SAD da nema formalne odnose sa Tajvanom, ostrvom koje Kina smatra delom svoje teritorije.
"Kina se odlučno protivi tome i uputila je reakciju SAD. Sve rizične i provokativne akcije protiv kineskog ujedinjenja su kao mrav koji pokušava da obori ogromno grvo i osuđen je na neuspeh", rekao je on novinarima.
SAD imaju jake, ali neformalne odnose sa Tajvanom, ostrvom sa demokratskim sistemom, sopstvenom vladom, monetom i vojskom, ali koje nije proglasilo zvanično nezavisnost od Kine.
Nisu poznati detalji posete kongresmena, piše AP.
Češki tužioci traže od parlamenta da ukine imunitet Babišu
Češki tužioci su zatražili od parlamenta da ukine imunitet od krivičnog gonjenja odlazećem premijeru Andreju Babišu, zbog slučaja prevare u vezi sa subvencijama Evropske unije.
Ako članovi novog saziva donjeg doma parlamenta izglasaju ukidanje imuniteta, tužilaštvo će odlučivati da li Babiš treba da bude optužen za umešanost u prevaru od dva miliona dolara.
Češka policija je više puta preporučila da Babiš bude optužen.Tužilaštvo je zatražilo ukidanje imuniteta odmah pošto se novi saziv donjeg doma prvi put sastao posle oktobarskih izbora.
Optužbe se odnose na farmu koja je dobila subvencije EU nakon što je vlasništvo nad njom prebačeno sa Babišovog konglomerata Agrofert, koji čini oko 250 kompanija, na članove njegove porodice. Subvencije su bile namenjene srednjim i malim preduzećima i Agrofert, koji je kasnije ponovo preuzeo vlasništvo nad farmom, ne bi imao pravo da ih koristi.
Mađarska uvodi gornju granicu za cenu goriva
Mađarska zbog inflacije uvodi tromesečno ograničenje rasta cene goriva na benzinskim pumpama na maksimalnu cenu od 480 forinti (1,21 evro) po litru, objavila je vlada te zemlje.
"Odlučili smo da će od 15. novembra biti ograničen rast cena benzina i dizela", rekao je Gergelji Guljaš, šef kabineta premijera Viktora Orbana.
To znači da cena može biti manja od 480 forinti, ali ne i veća, rekao je on na konferenciji za novinare u Budimpešti ukazujući na skok cena goriva.
Poslednjih nedelja cena benzina i dizela prešla je simboličnu granicu od 500 forinti po litru na brojnim benzinskim pumpama u Mađarskoj.
"Uvereni smo da će mera koja će biti preispitana posle tri meseca podržati ekonomiju i doprineti smanjenju inflacije", rekao je Guljaš.
Benzinske pumpe neće dobijati nadoknade, a akcije mađarske grupe MOL na berzi u Budimpešti pale su za oko 3,5 odsto posle objave vlade.
Orban koji će posle 12 godina na vlasti ponovo učestovati na parlamentarnim izborima predviđenim u aprilu iduće godine pod sve većim je kritikama opozicije zbog inflacije.
Kine usvojila rezoluciju o svojim dostignućima, Si u zenitu
Komunistička partija Kine usvojila je rezoluciju o svojim glavnim dostignućima i 100-godišnjoj istoriji, ističući uticaj i značaj predsednika Kine Si Đinpinga.Rezolucija je razmotrena i usvojena na plenarnom zasedanju Centralnog komiteta Komunističke partije Kine u Pekingu.
"Partija i narod su se borili jedan vek", navodi se u rezoluciji i ističe da je u tom periodu ispisana "najveličanstvenija" priča u istoriji kineskog naroda.
Si, koji je generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Kine, održao je govor na zasedanju, a u rezoluciji se navodi da je "misao" prvog čoveka Pekinga "oličenje kineske kulture i duha".
"Prisustvo Si Đinpinga u srcu vladajuće partije je od odlučujućeg značaja za promociju istorijskog procesa velike obnove kineske nacije", navodi se u tekstu.
Novi dnevni rekord u broju zaraženih korona virusom u Holandiji
Holandske zdravstvene vlasti prijavile su novi dnevni rekord u broju zaraza korona virusom u zemlji gde vlada planira da zaoštri sanitarne mere.
Holandsko telo zaduženo za javno zdravlje RIVM saopštilo je da je u poslednja 24 časa zabeleženo 16.364 novozaraženih, čime je oboren rekord od početka pandemije iz 20. decembra 2020. kada je bilo 12.997 slučajeva zaraze u jednom danu.
Takođe je zabeleženo 26 umrlih od korona virusa u prethodna 24 časa.Holandski premijer Mark Rute najavio je konferenciju za novinare za sutra kada će objaviti nove mere.
Grupa stručnjaka koja savetuje vladu tokom pandemije preporučuje ponovno zaključavanje od dve nedelje, javili su lokalni mediji.
Zdravstvene restrikcije bi mogle da uključe otkazivanje velikih događaja, zatvaranje bioskopa i pozorišta i zatvaranje barova i restorana do određenog vremena. Međutim očekuje se da bi škole mogle da ostanu otvorene.
Stručnjaci su takođe predložili politički osetljivu meru da se ograniči pristup nekim mestima samo na vakcinisane osobe ili osobe koje su se izlečile od korona virusa.
Više hiljada ljudi demonstriralo je u Hagu prošlog vikenda posle ponovnog uvođenja obaveznog nošenja maske na zatvorenim javnim mestima kao što su prodavnice.
Francuska katolička crkva razmatra odštetu za žrtve sveštenika zlostavljača
Mesec dana posle objavljivanja opsežnog izveštaja o seksualnom zlostavljanju maloletnika koje je počinilo sveštenstvo u proteklih 70 godina, Rimokatolička crkva u Francuskoj je najavila da razmatra načine za obeštećenje žrtava, prethodno priznavši da snosi "institucionalnu odgovornost", pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Francuska katolička crkva pristala je 8. novembra da prodajom imovine ili uzimanjem kredita obezbedi finansijsku nadoknadu za desetine hiljada žrtava seksualnog zlostavljanja, piše Politiko, ističući da potez dolazi mesec dana pošto je istraga pokazala da je u periodu od 1950. do 2020. sveštenstvo u Francuskoj zlostavljalo više od 216.000 dece.
Predsednik Biskupske konferencije Francuske Erik de Molin-Bofor priznao je da Katolička crkva snosi "institucionalnu odgovornost za decenije zlostavljanja" i da je odlučila da ide "putem priznanja i reparacija".
Biskup Molin-Bofor podstakao je kontroverzu u Francuskoj početkom oktobra pošto je rekao da je tajnost ispovesti "iznad zakona Republike", posle čega je ubrzo na zahtev predsednika Emanuela Makrona pozvan na sastanak s ministrom unutrašnjih poslova Džeraldom Darmanjinom.
Ministar je posle sastanka rekao da u sekularnoj Francuskoj "nijedan zakon nije superiorniji od zakona Republike".
