Političari i EU strahuju od šireg ratnog požara na Bliskom istoku

Toronto, 
16. April 2024.
Novine Toronto, broj 
1910

Prvi direktan udar Irana na Izrael, dronovima i raketama, pretvorio je dosadašnju "ravnotežu straha" u preteće direktne sukobe dve žestoko neprijateljske sile na Bliskom istoku, što bi neminovno u ratni požar uvuklo i neke zemlje i oblasti u regionu, opšta je ocena političara i medija u Briselu.

Uz pitanje ne preti li Bliskom istoku poražavajući regionalni rat, iako se ceo svet uznemirio i traži smirivanje sukoba izmedju Irana i Izraela, vlade i analitičari upozoravaju da velike nedoumice postoje u Evropi i svetu oko toga da li će Izrael istrajati u nameri da " kazni" prvi direktan napad Irana na izraelsku teritoriju, dok iranski predsednik Ebrahim Raisi preti da će u tom slučaju "iranski udar biti još mnogo žešći", čime bi neminovno izbio širi rat.

Francuski list Figaro piše da "strogo s vojnog stanovišta, jevrejska država ima sredstva da jako moćno udari po Iranu" ali i dodaje da se "u Tel Avivu veoma pazi na stav Vašingtona".

Političari i analitičari zaključuju da, iako to može biti samo taktika, ni Izrael po svaku cenu ne želi širenje sukoba s Iranom, ako je suditi po tome da je Tel Aviv zatražio hitnu sednicu Saveta bezbedosti BUN, dakle upliv ključnih svetskih sila u okviru svetske organizacije.

"Ali, tu niko ni za šta ne jamči", rekli su novinarima diplomate u EU, povodom pretnje načelnika iranskog generalštaba generala Mohamada Hoseina Bakerija da će Iran napasti američke baze u regionu ako Amerikanci podrže Izrael u nekom uzvratnom žešćem napadu na Iran.

Vašington i ceo Zapad su stali na stranu Izraela i najoštrije osudili direktan oružani udar Irana na izraelsku teritoriju.

I svetski važne zemlje i najvažniji činioci u regionu su zatražili da se spreči ratni požar na Bliskom istoku. Ministarstvo inostranih poslova Saudijske Arabije zatražilo je "od svih strana da iskažu najveću uzdržanost i region i njegovo stanovništvo poštede opasnosti rata", uz zahtev da u tome posreduju UN.

Skoro istovetnu poruku je uputio Egipat koji smatra da "postoji pretnja širenja rata u regionu".

Zahtev da se obe strane udrže od širenja sukoba je uputilo i kinesko ministarstvo inostranih poslova, isto je poručila i Moskva koja kaže da se "računa na zemlje regiona da za postojeće probleme nadju politička i diplomatska rešenja" .

Vidno drugačije ocene o zaoštravanju iransko-izraelskog sukoba je dala Venecuela, čiji šef diplomatije Ivan Hil je saopštio da se "zbog genocida u Palestini i nerazumnog ponašanja izraelskog režima, kao i pomanjkanja delovanja sistema UN, nestabilnost u regionu (Bliskog istoka) poslednjih godina znatno pogoršala".

S one strane Atlantika, američki politikolog Jan Bremer je ocenio da je "iranski napad bio postavljen tako da može lako biti presretnut".

"Sledeći koraci će zavisiti od sposobnosti Bajdenove administracije (i saveznika) da odgovore Izrael od direktnog vojnog odgovora na iranskom tlu", naveo je on.

"Čak i tako, mnogo je opasnosti kad se uzmu u obzir svi akteri i arene vojnog konflikta koji su umešani", zaključio je Bremer.

Nakon iranskog napada je region vrlo, vrlo blizu ovoj divovskoj katastrofi, ocenjuje nemačka štampa. "Još nikada veliki rat Izraela i Irana nije bio tako blizu", ocenio je nedeljnik Cajt.