Pet poslednjih godina od 2015. do 2019. su najtopliji period ikad registrovan na planeti, posle vrelog leta 2019. godine, saopštile su Ujedinjene nacije uoči samita o klimi u prisustvu šezdesetak svetskih vođa u Njujorku.
Prosečna temperatura u periodu 2015-2019. će biti viša od 1,1 stepen Celzijusa o odnosu na period 1850-1900, pokazuje izveštaj koji je objavila Svetska meteorološka organizacija, koja daje aktuelno stanje klime na planeti.
Najnoviji podaci potvrđuju tendenciju prethodne četiri godine koje su već bile najtoplije ikad zabeležene, odnosno od 1850. godine. Takođe se znalo da je juli 2019. godine bio obeležen sa više vrelih talasa posebno u Evropi, i da je potukao apsolutni rekord za visinu temperature.
Ugalj, nafta i gas nastavili su da rastu tokom 2018. godine. Emisija gasova sa efektom staklene bašte su porasle, i 2019. godine biće najmanje na istom nivou kao 2018. godine, predviđaju naučnici koji su radili na ovom izveštaju UN.
Koncentracija ugljendioksida u atmosferi, kako se očekuje, dostići će novi vrhunac do kraja 2019. godine, prema preliminarnim podacima, odnosno biće 410 delova za milion.
Prema sadašnjem stanju preuzetih obaveza zemalja za smanjenje emisije štetnih gasova, planeta će biti toplija za između 2,9 i 3,4 stepena Celzijusa do 2100. godine.
Iz toga proizilazi da napori zemalja u borbi protiv štetnih gasova treba da se upetostruče da bi se zagrevanje zadržalo na plus 1,5 stepen Celzijusa kako je predviđeno ugovorom iz Pariza iz 2015. godine. Ili najmanje da se utrostruče da bi se temperatura zadržala na plus dva stepena Celzijusa koj je maksimalni limit prema tom ugovoru.
U stvarnosti zagrevanje bi moglo da bude još veće, prema novijim klimatskim modelima, kao na primer predviđanima jednog francuskog tima koji predviđa najgori scenarijo od rasta temperature za sedam stepeni Celzijusa.
"Rascep nikad nije bio toliko veliki između onoga što svet želi da postigne i realnosti klimatskih planova zemalja", upozorava se u izveštaju.
