Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da su se on i predsednik SAD Džozef Bajden dogovorili na "konstruktivnom" samitu da vrate svoje uzajamne ambasadore na njihova mesta i počnu pregovore o zameni poslednjeg preostalog sporazuma izmedju dve zemlje o ograničenju nuklearnog oružja.
"Nije bilo nikakvog animoziteta" izjavio je Putin na konferenciji za novinare posle razgovora u Ženevi koji su trajali oko tri sata, nešto kraće nego što je bilo očekivano.
Dve strane su najavile da očekuju da će sastanak trajati četiri do pet sati ali su provele manje od tri sata zajedno, uključujući i prve runde razgovora u užem sastavu gde su bili samo njih dvojica sa svojim šefovima diplomatije i prevodiocima.
Na kraju sastanka Putin se prvi obratio medijima, a Bajden će kasnije održati odvojenu konferenciju za štampu.
"Naša procena mnogih pitanja se razlikuje ali, po mom mišljenju, obe strane su pokazale želju da razumeju jedna drugu i da tragaju za načinima da se približe. Razgovor je bio dosta konstruktivan", rekao je Putin.
Putin je rekao da su se on i Bajden dogovorili da vrate svoje ambasadore na svoje uzajamne položaje u nastojanju da smanje tenzije.
Vraćanje ambasadora sledi posle diplomatskog natezanja tokom koga su obe strane smanjile diplomatsko osoblje.
Ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov vraćen je iz Vašingtona pre oko tri meseca kada je Bajden opisao Putina kao ubicu. Američki ambasador u Rusiji Džon Salivan napustio je Moskvu pre oko dva meseca kada mu je Rusija preporučila da se vrati nazad u Vašington na konsultacije.
Putin je potvrdio da je Bajden pokrenuo pitanja ljudskih prava u razgovoru sa njim uključujući sudbinu opozicionog vodje Alekseja Navaljnog. Putin je branio zatvorsku kaznu Navaljnog, navodeći da je Navaljni "znao da krši zakon", i odgovarao na ponovljena pitanja o maltretiranju ruskih opozicionih vodja ukazujući na domaća previranja u SAD, uključujući i proteste vezane za pokret Crni životi vrede i upad u američki Kongres 6. januara.
Putin je rekao da su se on i Bajden dogovorili da počnu pregovore o nuklearnim pitanjima da bi potencijalno zamenili sporazum Novi Start kojim se ograničava nuklearno naoružanje kada istekne 2026. godine.
Vašington je prekinuo pregovore sa Moskvom 2014. kao odgovor na rusko pripajanje Krima i njenu vojnu intervenciju i podršku separatistima u istočnoj Ukrajini. Pregovori su nastavljeni 2017. ali su malo napredovali i nije postignut dogovor o produženju ugovora Novi Start za vreme predsednika Donalda Trampa.
Putin je takodje rekao da su se dve strane dogovorile, u principu, da počnu konsultacije o pitanjima sajber bezbednosti ali je nastavio da demantuje američke navode da je ruska vlada odgovorna za niz nedavnih sajber napada na kompanije i vladine agencije u SAD i širom sveta.
Bajden i Putin održali su svoje prve razgovore u vili La Granž u Ženevi, na sastanku od koga se mnogo očekivalo u vreme kada su, po oceni oba lidera, odnosi izmedju dve zemlje na najnižem nivou.
Ruski predsednik Vladimir Putin dao je uveravanja da SAD ne treba da se brinu o ruskoj militarizaciji Arktika, strateške oblasti prema kojoj Rusija ne krije svoje ambicije.
"Američka zabrinutost o militarizaciji nema nikakve osnove", rekao je Putin novinarima posle sastanka sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Ženevi, i dodao da je uveren da dve strane treba u toj oblasti da saradjuju.
Putin i Bajden održali su svoj prvi sastanak u Ženevi u nastojanju da smire jake tenzije izmedju dve zemlje. Putin je rekao da je sastanak bio "konstruktivan".
Putin je rekao da Rusija nije uradila ništa novo u regionu Arktika već da samo obnavlja uništenu infrastrukturu posle raspada SSSR-a.
Ruski predsednik je odredio region Arktika kao strateški prioritet i naredio velika ulaganja u vojnu infrastrukturu i vadjenje rude, što je dovelo do rasta tenzija sa drugim zemljama u regionu.
On je dao uveravanja da Rusija namerava u potpunosti da poštuje medjunarodne pravne norme na Arktiku.
Klimatske promene su doprinele da Arktik postane pristupačniji, i pojačala se konkurencija za prirodne resurse u tom regionu i za njegove plovne puteve, posebno izmedju SAD i Rusije ali takodje i Kine.
Moskva je pojačala svoje vojno prisustvo i ponovo otvorila i modernizovala više baza napuštenih od sovjetske ere i rasporedila svoj najnoviji protivvazdušni sistem S-400.
Rusija je zainteresovana za korišćenje severoistočne pomorske rute koja ide pored severa Rusije i pristupačnija je kako se smanjuju periodi kada je ta oblast potpuno blokirana ledom.
"Spremni smo da pomognemo svim kompanijama u razvoju severne pomorske rute", rekao je Putin.
