Ruski napadi na zapadu Ukrajine sve više se približavaju granici NATO-a, a poslednji udar na putnički voz svega dva kilometra od Poljske izazvao je nova upozorenja iz Varšave da bi rat mogao dodatno da eskalira i približi se teritoriji Alijanse.
Poljska i Ukrajina osudile su napad kao ozbiljnu eskalaciju, dok je poljski premijer Donald Tusk nakon hitnog bezbednosnog sastanka upozorio da očekuje intenziviranje ruskih aktivnosti u narednim nedeljama.
„Ne možemo da isključimo mogućnost da će eskalacija zahvatiti i našu teritoriju. Nadam se da neće“, poručio je Tusk.
Napad se dogodio na železničkoj liniji Kijev–Varšava, na svega dva kilometra od poljske granice. Prema navodima ukrajinske železnice, putnički voz pogođen je ubrzo nakon što su istom trasom prošli nekadašnji britanski premijer Boris Džonson, bivši švedski premijer Karl Bilt i bezbednosni savetnici iz više zemalja Evropske unije.
Na stanici Jahodin u trenutku napada nalazio se i drugi voz u kojem je bio bivši direktor CIA Dejvid Petreus.
Nije bilo poginulih ni povređenih.
Diplomatski voz možda bio meta
Ukrajinska železnička kompanija ostavila je mogućnost da je prava meta ruskog napada bio upravo voz u kojem su se nalazili bivši evropski lideri i bezbednosni zvaničnici. Diplomatski voz krenuo je ranije nego što je prvobitno bilo planirano, jer se redovi vožnje u Ukrajini prilagođavaju u realnom vremenu zbog stalne pretnje od ruskih napada.
Karl Bilt naveo je da napadnuti voz nije bio onaj kojim su oni putovali, već kompozicija koja je naišla svega nekoliko minuta kasnije.
„Putnici su evakuisani dok se dron približavao i niko nije povređen“, napisao je Bilt na društvenoj mreži Iks. Boris Džonson napad je nazvao „nasumičnim i besmislenim“.
„Ne znam kakva je izopačena logika navela Putina da digne u vazduh ukrajinsku lokomotivu koja je stajala na poljskoj granici“, napisao je bivši britanski premijer, pozivajući zapadne saveznike da Ukrajini hitno obezbede dodatne sisteme protivvazdušne odbrane.
Petreus je napad opisao kao „varvarski čin čiji je cilj terorisanje ukrajinskih građana“.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je Moskva „namerno“ gađala lokomotivu.
„Upravo da se ovakvi udari ne bi proširili dalje u Evropu, Ukrajinci se svakodnevno bore i daju živote kako bi sprečili širenje agresije“, poručio je Zelenski.
Varšava upozorava
Posebnu zabrinutost u Poljskoj izaziva činjenica da ovo nije prvi ruski napad u neposrednoj blizini granice.
Ranije je pogođen i kamion na manje od jednog kilometra od ukrajinsko-poljske granice, zbog čega je granični prelaz Dorohusk–Jahodin privremeno obustavio rad.
Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski ocenio je da je reč o jasnoj eskalaciji rata.
„Ovo se dogodilo svega nekoliko stotina metara od poljske granice. To direktno utiče na bezbednost mojih sunarodnika“, rekao je Sikorski tokom posete Kijevu.
On je poručio da bi ovakvi napadi trebalo da navedu saveznike da udvostruče podršku Ukrajini.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha otišao je korak dalje, rekavši da je „Putinov teror zakucao direktno na vrata EU i NATO-a“.
Ruski projektili već padali na teritoriju Poljske
Strah u Varšavi dodatno podgreva činjenica da se posledice rata i ranije nisu zadržavale unutar granica Ukrajine.
Rakete i dronovi više puta su ulazili u poljski vazdušni prostor ili padali na teritoriju zemlje članice NATO-a. U jednom od najozbiljnijih incidenata, 2022. godine, projektil je eksplodirao u poljskom selu Pševodov, nedaleko od ukrajinske granice, kada su poginule dve osobe.
Tusk je sada posebno upozorio i na sve češću upotrebu ruskih mlaznih dronova dugog dometa, koji su brži i teži za presretanje od ranijih modela sa propelerima.
Rusija je, sa svoje strane, potvrdila da je gađala železničku infrastrukturu na zapadu Ukrajine, navodeći da je reč o objektima koji služe za transport vojne opreme iz Evrope.
Upravo su prelazi između Poljske i Ukrajine među najvažnijim rutama za dostavljanje zapadne vojne i humanitarne pomoći Kijevu.
Novi pritisak na saveznike
Dok Varšava upozorava da se ruski napadi približavaju teritoriji NATO-a, u zapadnim prestonicama raste pritisak oko daljeg toka rata.
Američki predsednik Donald Tramp pozvao je Zelenskog da obustavi napade na ruske rafinerije i infrastrukturu povezanu sa proizvodnjom dizela, tvrdeći da ti udari doprinose globalnom rastu cena goriva.
Kijev, međutim, insistira na tome da ruska naftna industrija direktno finansira i snabdeva rat protiv Ukrajine i da zbog toga predstavlja legitimnu metu.
Istovremeno, Kremlj je saopštio da ne isključuje nove pregovore sa Ukrajinom i Sjedinjenim Državama u oktobru, ali za sada nema naznaka da bi to moglo da dovede do skorog sastanka Vladimira Putina i Zelenskog.
Dok političke inicijative ostaju neizvesne, poslednji udari na zapadu Ukrajine pokazuju koliko se rat približio granicama Evropske unije i NATO-a.
Za Poljsku je posebno zabrinjavajuće to što ruski napadi više nisu udaljeni desetinama ili stotinama kilometara od njene teritorije, već se odvijaju praktično na samoj granici.
Upravo zato poruke iz Varšave postaju sve ozbiljnije: opasnost više nije samo u tome šta se događa u Ukrajini, već koliko brzo posledice rata mogu da se preliju preko granice.