Odnosi sa Zapadnim Balkanom su bili i ostaće prioritet Evropske unije, a šefovi diplomatija EU će na idućem zasedanju imati "celovitu raspravu" o tom regionu, izjavio je visoki predstavnik EU Žozep Borel (Josep Borrell).
Borel je to rekao sažimajući razgovore na zasedanju ministara inostranih poslova Unije u Briselu, kojima je on podneo izveštaj o razvoju na Zapadnom Balkanu i nedavnoj poseti Beogradu, Prištini i Podgorici specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograd-Priština Miroslava Lajčaka.
Šefovi diplomatija Hrvatske i Rumunije, Gordan Grlić Radman i Bogdan Auresku (Aurescu) su danas preneli zahtev devet članica EU da se takva celovita, strategijska rasprava o Zapadnom Balkanu održi na sledećem ministarskom zasedanju.
"Jer", obrazložio je novinarima Auresku, "moramo pojačati angažovanje EU s državama na Zapadnom Balkanu, potvrditi opredeljenost za proširivanje Unije i zemljama regiona je u tome nužna naša podrška".
Hrvatski ministar Grlić Radman je takođe u ime šest članica Unije zatražio od Saveta ministara EU zatražio da se "pomogne Bosni i Hercegovini da ostvari političku stabilnost i funkcionalnost institucija, što je od ključne važnosti za njen evropski put
Pored Hrvatske su to zatražili i Bugarska, Kipar, Mađarska, Grčka i Slovenija.
Ministri inostranih poslova Austrije, Hrvatske, Češke, Nemačke, Grčke, Irske, Rumunije, Slovačke i Slovenije su 5.marta u pismu visokom predstavniku EU Žozepu Borelu zatražili da se u aprilu obavi strategijska rasprava o Zapadnom Balkanu jer je "došlo do dinamičnog untrašnjeg političkog razvoja u zemljama regiona".
"Pandemija (korona virusa) je pojačala postojeće trendove, uključujući geopolitičke implikacije", a "dok EU mobiliše velike sume za podršku regionu, drugi akteri mnogo efikasnije predstavljaju svoju pomoć i tako potkopavaju našu pouzdanost, kredibilitet i percepciju naše solidarnosti", navedeno je u pismu devet ministara članica EU.
