Ruska vladajuća stranka Jedinstvena Rusija na nizu regionalnih i lokalnih glasanja u nedelju 13. septembra, biće na najvećem testu pred parlamentarne izbore sledeće godine, dok se stranka predsednika Vladimira Putina suočava s padom popularnosti usled slabljenja ekonomije, posledica korona virusa i nezadovoljstva građana, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Regionalni izbori u nedelju predstavljaju najvažniji test popularnosti partije Vladimira Putina uoči parlamentarnih izbora sledeće godine, ocenjuje Fajnenšel tajms.
Slaba ekonomija i uticaj pandemije COVID-19 doprineli su raspaljivanju gneva javnosti koji je podstaknut specifičnim lokalnim pitanjima uz osećaj glasača da ih je napustila ili ignorisala Jedinstvena Rusija, koja ima apsolutnu većinu u nacionalnom parlamentu, ali čija popularnost je, kako navodi britanski list, prošlog meseca pala na rekordno nizak nivo.
Tom Adšed, direktor istraživanja u kompaniji Makro-advajzori za strateški konsalting, kaže da su ovi izbori proba za 2021. i da treba da pokaže Putinu da "mašina radi" i da ne treba da brine za sledeću godinu, navodi britanski list, ali dodaje da "mašina pokazuje znake kvarova".
Protesti u Habarovsku održavali su se dva meseca pošto je tamošnji guverner uhapšen a Kremlj postavio drugog, podstakvši slične demonstracije širom zemlje i, kako piše Fajnenšl tajms, mada izbori neće biti u tom regionu na Dalekom istoku, opozicioni kandidati ciljaju na druge regione gde je primećeno nezavodoljstvo birača.
Popularnost Jedinstvene Rusije, prema istraživanju državnog anketara, pala je prošlog meseca na 30,5 odsto, dok je na parlamentarnim izborima 2016. osvojila 54,2 odsto.
Najverovantiji dobitnik slabih rezultata Jedinstvne Rusije mogle bi biti partije iz takozvane sistemske opozicije, odnosno stranke koje Kremlj odobrava i koje nude glasačima izbor, ali obično podržavaju Putina u ključnim nacionalnim pitanjima.
Regionalni izbori su obično dosadni i predvidivi, ali na Putinovu nesreću izbori u Rusiji u nedelju neće biti nijedno od ta dva, ocenjuje kolumnistkinja Blumberga Klara Fereira Markes i ističe da je dramatično trovanje opozicionara Alekseja Navaljnog još jedan u niza događaja zbog kojih će Kremlju biti teže nego ikada ranije da garantuje željeni rezultat.
Pored Habarovska, gde se protestovalo zbog hapšenja guvernera koji je pobedio kandidata Kremlja 2018, nezadovoljstvo je vidljivo i drugde - od ekoloških protesta u Baškortostanu do neujednačenih rezultata na ustavnom referendumu ranije ove godine, ukazuje se u tekstu.
U arktičkim i dalekoistočnim regionima Murmansk i Kamčatka oko trećina glasača nije podržala ustavne promene koje su omogućile Putinu da bude na vlasti još 12 godina, dok je na nacionalnom nivou podrška bila oko 80 odsto.
Napad na jednog od najistaknutijih Putinovih kritičara nije pokrenuo značanije proteste, ali to ne znači da neće ohrabriti građane da izađu u većem broju i podrže inovativan pristup Navaljnog u suočavanju s nameštenim sistemom, ocenjuje Fereira Markes.
Navaljni je prošle godine za lokalne izbore pokrenuo kampanju "pametnog glasanja" i pozvao glasače da podrže kandidata s najboljim šansama za pobedu nad predstavnikom vladajuće partije, navodi kolumnistkinja Blumberga i ističe da je ta kampanja donela rezultate. A sada bi još više njih moglo da posluša njegov savet.
Time se sakupljaju rasuti opozicioni glasovi, ali i otkidaju glasovi od Jedinstvene Rusije, a još važnije, građanima se uvodi političko nadmetanje kao realna ideja, ističe Fereira Markes i ukazuje da ta kampanja nije usporena u odsustvu Navaljnog.
Dok krajni cilj opozicije da se Putin svrgne deluje daleko, izbori za lokalne i regionalne parlamente, preko kampanje Navaljnog, ekonomske boli i opšteg nezadovoljstva mogu naneti dosta štete i poslati upozorenje za 2021, zaključuje kolumnistkinja Blumberga.
