Američki predsednik Džozef Bajden sazvao je oko 110 svetskih lidera, kao i predstavnike civilnog društva i privatnog sektora na virtuelni "Samit za demokratiju" 9. i 10. decembra, s ciljem da se zemlje učesnice obavežu na inicijative osmišljene za jačanje demokratije ali je spisak pozvanih gostiju rasplamsao kontroverze, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.
Bajdenov samit za demokratiju nije mogao biti bolje tempiran, ukazuje Politiko uz ocenu da dvodnevno virtuelno okupljanje predstavnika preko 100 vlada može biti obećavajuće ali i rizično jer, između ostalog, dolazi u vreme kada se sam koncept demokratije čini neobično ranjivim.
Samo prošle godine u svetu je zabeleženo više od pet državnih udara, dok se demokratija u SAD suočila s pretnjama, od stranačkih borbi koje potkopavaju donošenje zakona do pobunjenika koji su napali Kapitol. Takođe, dodaje Politiko, samit se održava u trenutku kada su zapadni čelnici sve oprezniji prema taktikama i namerama kineske Komunističke partije i sve zabrinutiji oko obnove ruske agresije na Ukrajinu.
Studije i ankete pokazuju da je globalno nezadovoljstvo demokratijom poraslo poslednjih godina i da malo ljudi širom sveta vidi američku demokratiju kao dobar model. Te negativnosti su, međutim, samo razlog više za održavanje samita, insistiraju zagovornici.
Odluka da se održi samit i pozove više od 100 vlada uznemirila je neke izostavljene - među kojima su Kina i Rusija - što, prema oceni Politika, svedoči o globalnom uticaju koji SAD i dalje imaju.
U nedavnom zajedničkom tekstu, ruski i kineski ambasadori u SAD osudili su samit kao proizvod američkog "hladnoratovskog mentaliteta" i upozorili da će "podstaći ideološku konfrontaciju i razdor u svetu, stvarajući nove 'linije podele".
Uprkos svim izrečenim dobrim namerama, skup je na udaru žestoke kritike onih koji samu koncepciju nazivaju naivnom, propovedničkom, čak i rizičnom, delom zbog samog formata poziva na učešće.
Na listi gostiju Bele kuće, ističe američki list, izostavljene su države poput Bolivije i Sijera Leonea, dok su pozvani drugi poput Iraka i Pakistana sa daleko lošijim rezultatima. To je, naglašava Vašington post, izložilo Bajdenovu administraciju kritikama kako je ulazak na samit zasnovan više na strateškim interesima SAD nego na posvećenosti demokratskim principima.
"Agenda je veoma apstraktna", kaže za VOA profesorka političkih nauka na Vesli koledžu Stejsi Godard (Stacie Goddard) i dodaje da bi više volela da vidi praktičan rad poput osnivanja radnih grupa za bezbednost izbora.
Saradnik Karnegi zadužbine za mir Stiven Feldstajn (Steven Feldstein) kaže da ovakav samit pravi razliku u odnosu na Trampovu administraciju i da je to važno, kao i da će Bajden ovim potvrditi svoju agendu.
"Mobilizacija, podizanje svesti i fokusiranje na to koliko je demokratija važna su potezi ove administracije koje odobrava veliki broj ljudi", kaže Kristofer Voker iz Nacionalne zadužbine za demokratiju.
Dodaje da je jedan od ciljeva samita da se uspostavi saradnja vlada i organizacija civilnog društva u borbi protiv međunarodne korupcije.Plan je da Bajden sledeće godine organizuje samit na kojem će se lideri sresti uživo i da se tada prođe kroz sve što je obećano i vidi šta je od toga ispunjeno.
