Retko ko je verovao da će opstati kada je ušao u Vladu s 24 godine. Previše mlad, previše neiskusan. Novi austrijski kancelar i najmlađi vladar na svetu, s 31 godinom, Sebastijan Kurc sada je pred ogromnim očekivanjima.
"Vundervuci" (čudo od deteta) austrijske politike stao je na čelu koalicione vlade koju je formirala njegova Hrišćansko-demokratska stranka (OVP) s krajnje desničarskom strankom FPO.
"Pre svega želimo da poboljšamo bezbednost u našoj zemlji, uključujući borbu protiv ilegalne imigracije", rekao je, znatno učvršćujući liniju svoje stranke o pitanju migracije.
Posle deset godina kao manjinski partner u koaliciji levice, OVP, stub austrijske politike od kraja Drugog svetskog rata, ponudila se u proleće tom velikom mladiću s licem dečaka i popularnošću drskosti.
Kose začešljane nazad, i uvek naspajući naročito postavljenim tonom, Kurc je srušio koaliciju formiranu sa socijaldemokratama kancelara Kristijana Kerna, izazivajući parlamentarne izbore 15. oktobra koje je dobio.
"Kurcmanija" je tokom kampanje pratila sve njegove sastanke i nastupe i duge "seanse selfija" sa aktivistima svih uzrasta. Neki su pozdravili njegov "zadivljujući način približavanja stvari", a drugi "njegovu smirenost i disciplinu".
U uspešnoj Austriji, ali nesigurnoj zbog migracione krize, mladi lider je u vešto orkestriranoj komunikaciji ponudio čvrst stav o imigraciji u kombinaciji s imidžom modernosti, uspevši da se osveži u javnosti, iako je bio poznati član koalicije koju napušta posle šest godina.
Tokom kampanje pred poslaničke izbore, šef FPO Hajnc-Kristijan Štrahe, sada potpredsednik vlade, optužio ga je za "plagiranje" njegovog programa. Međutim, sve je to zaboravljeno posle izbora, da bi se izgradio savez između te dvojice koje razdvaja sedamnaest godina.
Rođen 2. avgusta 1986. u Beču - otac mu je inženjer, a majka učiteljica, Sebastijan Kurc već ima dugu političku karijeru.
Kao bivši šef moćne omladinske organizacije OVP, imenovan je za državnog sekretara kada su mu bile samo 24 godine, čak i pre završetka studija prava. Od 2013. godine bio je najmlađi ministar inostranih poslova u Evropi.
Dočekan s nepoverenjem na početku karijere, izgradio je ugled državnika ravnog svojim glavnim međunarodnim kolegama, naročito tokom pregovora o nuklearnom programu Irana, u Beču 2015. godine.
Otišao je daleko od svojih početnih grešaka, kao kada je delio crne kondome, u staroj bojiu OVP-a, kako bi predstavio "uzbudljivu stranu" svoje stranke.
U jesen 2015, bio je jedan od prvih evropskih lidera koji su kritikovali politiku dobrodošlice nemačke kancelarke Angele Merkel prema migrantima. Takođe je osudio Tursku i ponosio se što je jedan od glavnih arhitekata zatvaranja "Balkanske rute" za migrante nekoliko meseci kasnije.
Njegove ceremonijalne funkcije su mu omogućavale da ne prlja ruke svakodnevnim upravljanjem, kažu njegovi kritičari. Njegovu ličnost "teško je pročitati", piše nedeljnik "Profil".
Uz pomoć laskavih istraživanja, preuzeo je vođstvo OVP u maju. I potpuno preoblikovao tu oslabljenu formaciju, namećući pred izbore i novu boju - bledo tirkizu, i naziv - "Lista Kurca".
Štampa se podelila prema njemu, između divljenja i ironije, opisujući ga kao "Mesiju" ili "Kajzera", što je i podsećanje na Jerga Hajdera, kitnjastog desničarskog lidera, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 2008. godine.
S njim na čelu, umorna FPO je postala po snagi druga stranka u zemlji, što mu je omogućilo da se pridruži konzervativnoj vladi od 2000. godine, što ga je lansiralo u Evropu.
Iako francuski politikolog Patrik Moro ne okleva da mladog lidera opiše kao "Lajt verziju Hajdera", Kurc je ipak veran zastupnik ostanka Austrije u EU, i nikada nije skliznuo u rasizam.
