Kina i Iran potpisali su sporazum za jačanje političke i ekonomske saradnje u narednih 25 godina odbacujući pritisak i sankcije SAD, dok istovremeno Peking nastoji da poveća svoj uticaj na Bliskom istoku koji je decenijama bio u američkom strateškom fokusu, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.
Dve zemlje pod američkim sankcijama, potpisali su u subotu 25-godišnji sporazum o saradnji za jačanje svog dugogodišnjeg ekonomskog i političkog saveza, ukazuje Rojters (Reuters).
Potpisanim sporazumom Iran ulazi u kinesku infrastrukturnu Inicijativu pojas i put vrednu više hiljada milijardi dolara za prostor od istočne Azije do Evrope, navodi Rojters, ističući da je cilj projekta da značajno proširi ekonomski i politički uticaj Kine, što je izazvalo zabrinutost u SAD.
Sporazum koji treba da zacrta kurs ekonomskih, političkih i trgovinskih odnosa Kine i Irana u narednih 25 godina izazov je za administraciju predsednika Džoa Bajdena koja pokušava da okupi saveznike nasuprot Kine, ističe Blumberg (Bloomberg).
Bliska integracija Irana s Kinom, ocenjuje Blumberg, može pomoći Teheranu da ojača svoju ekonomiju pod pritiskom američkih sankcija, istovremeno šaljući jasan signal Beloj kući o iranskim namerama.
Peking planira da investira u Iran dok bi kupovao naftu od Teherana, dodatno zaoštravajući svoj odnos sa SAD koji je već oštećen kineskim uvozom tajno isporučene iranske nafte, ukazuje Blumberg.
Primamljena nižim cenama, Kina je povećala uvoz iranske nafte na oko milion barela dnevno, ugrožavajući prednost SAD u pripremi razgovora s Teheranom o oživljavanju nuklearnog sporazuma.
Dok Teheran nastoji da pokaže otpornost svoje privrede koja je decenijama pod američkim sankcijama, u Iranu postoje nedoumice u pogledu saradnje s Kinom, ukazuje Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Kina beleži rast trgovine s Iranom od ranih 90-ih i u poslednjoj deceniji je, delimično kao posledica sankcija SAD, postala najvažniji komercijalni partner Teherana. Ipak, ističe Fajnenšel tajms, poslovni ljudi u Iranu kažu da se Kina nije pokazala pouzdanom u većim ugovorima i strahuju da bi istorija mogla da se ponovi uprkos novom sporazumu.
Kineska naftna kompanija CNPC potpisala je 2009. sporazuma o razvoju jednog naftnog polja posle povlačenja japanske kompanije, ali je Iran raskinuo sporazum zbog navodnog slabog učinka i kašnjenja.
CNPC je takođe potpisao ugovore o milijardama dolara za gasno polje Južni Pars pošto se francuski Total povukao pod pretnjom sankcija SAD, ali je potom odustao iz istog razloga.
Detalji potpisanog sporazuma nisu obelodanjeni i nije jasno koliko je promenjen u odnosu na nacrt koji je prošle godine procureo u medije a koji nije ukazivao na strateški pomak u iranskoj spoljnoj politici, ističe Fajnenšel tajms.
Ljudi u Iranu su prošle godine kritikovali mogući sporazum i na društvenim mrežama pozivali Vladu da ne potpisuje sporazum koji je za mnoge Irance predstavljao prodaju zemlje, navodi list, dodajući da analitičari kažu da potpisivanjem dokumenata tokom persijskih novogodišnjih praznika i odbijanje da se izađe s detaljima može da ima za cilj da se izbegnu kritike javnosti.
Pored toga što bi mogao da ublaži međunarodnu izolaciju Irana, sporazum o investiciji 400 milijardi dolara bi takođe mogao da produbi uticaj Kine na Bliskom istoku, ocenjuje Njujork tajms (The Nenj York Times).
