Konačna nagodba o izlasku Velike Britanije iz članstva Evropske unije je "kraj braka iz računa koji je trajao 45 godina", piše u uvodniku francuski list "Mond" i naglašava da to "takođe baca svetlo na snagu jedinstva koju su u stanju da ispolje evropska 27-orica".
"Mond" dodaje da je za "Britance ‘bregzit’ povratak u budućnost…iz godina 1950" i otad nerešenog položaja Velike Britanije u svetu, podsećajući da je tad britanski premijer Entoni Idn prilikom potpisivanja osnivačkog ugovora o EU poručio da u to London uopšte ne veruje, već želi da se "vine daleko preko mora ka narodima i tamo gde mi igramo ulogu svud u svetu".
Španski dnevnik "Pais" kaže da nije ni malo neočekivano što je francuski predsednik šarl de Gol u dva navrata, 1963 i 1967, stavio veto na ulazak Velike Britanije u EU, jer je smatrao da ona po svojstvenim interesima, prioritetima i prošlosti ne može da se uklopi u zajednički kontinentalni projekat".
Vatreni zagovornik izlaska Velike Britanije iz EU Majkl Grou, šef generalnog sekretarijata britanske vlade, je ocenio da sporazum o "bregzitu" znači da "sad možemo izgraditi novi okvir prijateljske saradnje s EU…specijalne veze između dve ravnopravne strane".
Grou je u napisu u londonskom "Tajmsu" podvukao da Velika Britanija "izvan EU, s ovim dobrim trgovinskim sporazumom, može da se uhvati u koštac s nepravdama i neravnopravnošću koje su Britaniju gurnule u zaostajanje".
Suštinski suprotstavljeni ideološki stavovi zagovornika "bregzita" na Ostrvu o cepanju Unije i odbojne velike većine u EU su očigledno ostali nepromenjeni i oni koji su se u Velikoj Britaniji zalagali za izlazak zemlje iz Unije "ne oklevaju u tvrdnji da je Evropska unija tehnokratski nastavak pogubnih imperijalnih planova Karla Velikog ili Napoleona", ukazuje francuski dnevnik "Figaro"
Mediji, analitičari i političari na kontinentu mahom smatraju da je EU iznudila za sebe povoljan sporazum s Velikom Britanijom u tom ipak za obe strane nepovoljnom "raskidu braka iz računa", u kome je London uvek neskriveno bio produžena ruka, a mnogi kažu i "trojanski konj" Vašingtona.
Nagodba o "bregzitu" se odnosi skoro isključivo na trgovinske veze, a izuzeti su spoljna politika, bezbednost i odbrana, što se sad vidi i da će EU imati odrešene ruke kad je reč o evropskih novim ciljevima "strategijske autonomije" i odbrambeno-vojne komponente kao ključne poluge u budućem snažnijem delovanju Unije u svetu.
Nije čudno što se na meti zamerki i napada pristalica "britanskog suvereniteta" ponovo našao francuski predsednik Emanuel Makron, uz tvrdnje da je on mnogo šta kočio u odobravanju stavki sporazuma o "bregzitu" koje su navodno u bitnom interesu Velike Britanije.
Stara britansko-francuska trvenja su izbila na videlo, ali su u Parizu to sve odlučno odbacili i Makron je rekao ono u šta su svi ubeđeni na kontinentu, a to je da je sporazum o "bregzitu" Evropsku uniju učinio "sposobnom da nastavi jedinstvena i snažna".
"Pais", štaviše, navodi da je "izlazak Velike Britanije iz EU dokazao da je De Gol bio u pravu kad je u dva maha zaustavio njeno učlanjenje u evropski klub".
"Mond" primećuje da epidemija korona virusa potpuna izbacila iz sedla obećani ultra-liberalni ekonomski projekat zagovornika "bregzita" jer je državna intervencija sad postala potpuno nužna potreba, a san o novom britanskom suverenitetu je delom narušen i činjenicom da je za američkog predsednika izabran Džo Bajden, a ne Donald Tramp u koga je i "specijalno partnerstvo s SAD" Džonson polagao nade.
Džonson je ipak uveren u to da "bregzit" znači da "ćemo Veliku Britaniju ponovo učiniti velikom".
Španski dnevnik "Vangvardija" je možda i podrugljivo napisao da se Džonson u finišu pregovora s Briselom "borio do poslednje sardine", ciljajući time na odlučne zahteve Londona da evropski ribari nemaju ni izdaleka kao dosad pristup ulova britanskim vodama, iako je vrednost tog ulova zanemarljiva u odnosu na ukupnu trgovinu…ali je Džonson govorio da je to bitno pitanje britanskog suvereniteta.
Londonski dnevnik "Gardijan" primećuje da iza pobedničkih izjava Londona stoji i to da se "đavo krije u detalju" i kaže da je činjenica će se mnogo šta promeniti i ne na bolje za Britance koji više neće moći da bez radne vize odlaze da rade, otvaraju račune, školuju se u EU, turistički boravak bez vize je ograničen na tri meseca, uslovi trgovine će biti nešto bolji negó za Kanadu, britanski proizvođači će morati da poštuju EU norme.
