Sve veća zabrinutost zbog širenja ebole i hantavirusa otvorila je ozbiljna pitanja o tome koliko je svet danas spreman za novu veliku zdravstvenu krizu, upozoravaju stručnjaci za javno zdravlje i epidemiologiju. Aktuelna epidemija ebole posebno zabrinjava naučnike jer je reč o retkom soju Bundibugjo, za koji trenutno ne postoji vakcina.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se virus širi kroz gusto naseljene, politički nestabilne i konfliktima pogođene regione centralne Afrike, što značajno otežava kontrolu epidemije.
Stručnjaci upozoravaju da su globalni sistemi za rano upozoravanje, međunarodna saradnja i zdravstvena infrastruktura danas slabiji nego tokom pandemije kovida, uprkos iskustvu koje je svet tada stekao. Istovremeno, sve češće epidemije zaraznih bolesti dodatno opterećuju zdravstvene sisteme širom sveta.
Infektološkinja Nasija Safdar sa Univerziteta Viskonsin ocenila je da je ebola daleko ozbiljnija pretnja od nedavnog izbijanja hantavirusa na kruzeru, jer je okruženje na brodu bilo znatno kontrolisanije od uslova u kojima se sada širi ebola.
Kako prenosi Politiko, zabrinutost raste i zbog političkih promena u SAD, gde deo stručnjaka upozorava da smanjenje ulaganja u javno zdravlje i međunarodne zdravstvene programe dodatno slabi sposobnost sveta da odgovori na nove epidemije.
Direktorka Centra za pandemije Univerziteta Braun Dženifer Naco izjavila je da je aktuelna epidemija ebole „posebno uznemirujuća“, upravo zbog kombinacije opasnog soja virusa, nedostatka vakcine i otežanih uslova za reagovanje na terenu.
Svetska zdravstvena organizacija već je proglasila međunarodnu vanrednu zdravstvenu situaciju zbog epidemije ebole u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi, gde je prema poslednjim podacima zabeleženo najmanje 87 smrtnih slučajeva. Pojedini izveštaji navode i više od 500 zaraženih i preko 130 preminulih.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da su početni testovi pogrešno tražili drugi soj ebole, zbog čega su vlasti izgubile dragocene nedelje u reakciji. Profesor Metju Kavano sa Univerziteta Džordžtaun rekao je da je virus do trenutka uzbune već prešao glavne transportne rute i državne granice.
„Ova kriza nije nastala u vakuumu. Kada povučete milijarde dolara iz Svetske zdravstvene organizacije i ugasite programe USAID-a na terenu, uništavate upravo sistem nadzora koji bi trebalo rano da otkrije ovakve viruse“, rekao je Kavano.
On je dodao da svet sada vidi „direktne i smrtonosne posledice tretiranja globalne zdravstvene bezbednosti kao opcionog troška“.
Američki državni sekretar Marko Rubio kritikovao je Svetsku zdravstvenu organizaciju zbog sporog reagovanja na epidemiju, ocenivši da je WHO „malo zakasnio“ u prepoznavanju razmera problema. Ipak, brojni stručnjaci stali su u odbranu međunarodne organizacije, upozoravajući da su upravo smanjenje finansiranja i slabljenje međunarodne saradnje dodatno otežali odgovor na epidemiju.
Sjedinjene Američke Države najavile su pojačane zdravstvene kontrole i restrikcije za putnike koji dolaze iz Ugande, Demokratske Republike Kongo i Južnog Sudana, dok se istovremeno priprema otvaranje desetina novih centara za lečenje ebole u pogođenim regionima.
NIN
