Vlasti Tajvana su saopštile da je Kina poslala bombardere sposobne da nose nuklearno oružje i borbene avione u zonu identifikacije vazdušne odbrane tog ostrva.
Ministarstvo odbrane Tajvana navelo je da je Kina poslala osam bombardera sposobnih da nose nuklearno oružje i četiri borbena aviona, a danas još 16 različitih tipova vojnih aviona, u oblast blizu jugozapadne obale ostrva, navodi Asošiejted pres.
Prema navodima Ministarstva, Tajvan je odgovorio slanjem lovaca, upozorenja putem radio-veze i "razmeštanjem raketnih sistema protivvazdušne odbrane radi nadžiranja aktivnosti".
Kina za sada nije komentarisala te događaje.
Snage vlade u Pekingu često izvode slične letove, čiji je cilj vršenje pritiska na predsednicu Tajvana Caj Ing-Ven, kako bi priznala da je to ostrvo deo Kine.
Najnoviji letovi kineskih bombardera i lovaca izvedeni su nekoliko dana posle inauguracije američkog predsednika Džozefa Bajdena. Uz ljudska prava, trgovinske sporove i prvobitni odgovor Kine na pandemiju korona virusa, pitanje Tajvana je jedno od ključnih razmimoilaženja Pekinga i Vašingtona.
SAD su potvrdile podršku Tajvanu povodom slanja kineskih aviona u blizinu ostrva, koje se vidi kao očigledan pokušaj zastrašivanje tajvanske demokratske vlade, ali i kao test za odlučnost nove američke administracije, navodi Asošiejted pres.
Američki Stejt department je naveo da je zabrinut zbog kineskog "obrasca višestrukih pokušaja zastrašivanja suseda, uključujući Tajvan".
"Pozivamo Peking da obustavi vojni, diplomatski i ekonomski pritisak na Tajvan i da se umesto toga angažuje u smislenom dijalogu sa demokratski izabranim predstavnicima Tajvana", naveo je Stejt department.
Bajdenova administracija nije nagovestila da će smanjiti pritisak na Kinu povodom spornih pitanja, iako se smatra da je naklonjena povratku umerenijem dijalogu.
Stejt department je dodao da će Vašington nastaviti da produbljuje veze s Tajvanom i da obezbeđuje odbranu tog ostrva od kineskih pretnji, uz podršku mirnom rešenju otvorenih pitanja između dve strane.
Narodna Republika Kina i Tajvan, čije je zvanično ime Republika Kina, imaju zasebne vlade od kineskog građanskog rata, vođenog u drugoj polovini četrdesetih godina prošlog veka. Posle poraza u građanskom ratu od komunista, nacionalisti predvođeni Čang Kaj-Šekom prešli su na Tajvan, ostrvo udaljeno 160 kilometara od kineskog kopna, i na njemu uspostavili vladu 1949. godine.
Tajvan od tada faktički funkcioniše kao nezavisna država, ali kao što Peking smatra to ostrvo delom svoje teritorije, tako i Tajvan nominalno smatra svojom celu teritoriju Narodne Republike Kine. Međutim, od tranzicije ka demokratiji početkom osamdesetih godina, Tajvan je sve više isticao sopstveni identitet.
