Trgovinski sporazum Londona i Brisela i dalje sporan

Toronto, 
08. Septembar 2020.
Novine Toronto, broj 
1620

Uoči nove runde pregovora u Londonu, sve je veća zabrinutost da će propasti pregovori Brisela i Velike Britanije o trgovinskim odnosima posle Bregzita jer strane ne odustaju od svojih pozicija povodom ključnih pitanja ribarstva i takozvanih "ravnopravnih uslova" koji treba da obezbede da britanske kompanije nemaju prednost nad evropskim zahvaljući državnim subvencijama, pišu svetski mediji.

Iako je preostalo malo vremena za pregovaranje o dugoročnom aranžmanu između Londona i Brisela, jezik kojim koristi britanski pregovarač za Bregzit je prkosan, ocenjuje BBC, ističući da i vremena i garancije za kompromise sve više nedostaje, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

I dalje ostaju razlike u pitanjima poput ribolova i nivoa podrške koju će Velika Britanija moći da pruža svojim kompanijama koje posluju u EU što, naglašava BBC, Brisel ne prihvata plašeći se podrivanja konkurencije na jedinstvenom evropskom tržištu.

U svom prvom intervjuu otkako je Velika Britanija napustila EU u februaru, Frost je za londonski Dejli mejl rekao da je vlada "potpuno spremna" za trgovinu s EU bez formalnog dogovora.

Britanija "neće trepnuti prva" u trgovinskim pregovorima o Bregzitu s EU i ne plaši se nepostizanja dogovora do kraja godine, upozorio je u nedelju britanski pregovarač za Bregzit, ističući da EU dosad nije u potpunosti prihvatila da je Velika Britanija sada nezavisna zemlja, piše Rojters.

Velika Britanija je napustila EU 31. januara ali pregovori su do sada malo napredovali u dogovoru o novom trgovinskom sporazumu pošto se u decembru okonča tranzicijski status kvo aranžman.

Pregovori bi se trebalo da se nastave u Londonu u utorak, ali su rezultati upitni zbog insistiranja Britanije da ima potpunu autonomiju nad politikom državne pomoći i njenih zahteva oko ribolova.

U suštini, ocenjuje Rojters, Velika Britanija vrši pritisak na jedno od najosjetljivijih pitanja EU - strah da bi Britanija nakon Bregzita mogla postati spretniji konkurent na slobodnom tržištu koji koristi selektivnu državnu pomoć i koji nije opterećen standardima i propisima EU.

Iako je pitanje dogovora oko ribolova jedno od glavnih prepreka postizanja trgovinskog sporazuma, britanski pregovarač o Bregzitu je podržao pozive britanskih ribara za veći udeo evropskog ulova, piše Blumberg.

U petak su dve najveće britanske ribarske grupde poručile da bi britanska plovila trebalo da imaju veći udio ribe koju love u obalnim vodama zemlje, rekavši kako su trenutne dodeljene kvote "strašno nepravedne".

S druge strane, ističe Blumberg, EU nastoji da zadržati pristup svojih ribolova koje trenutno ima u britanskim vodama, strahujući da bi manjak ulova doveo do gubitka radnih mesta i štete u obalnim zajednicama u zemljama poput Irske i Španije.

Neslaganje oko ribolova i takozvanih ravnopravnih uslova, glavne su prepreke trgovinskom sporazumu. Bez toga, Britanija će krajem godine imati trgovinu s EU pod uslovima Svetske trgovinske organizacije, što znači povratak carina i kvota, kao i dodatne papirologije za poslovanje.

Posle neuspešnog odgovora na pandemiju, britanski premijer je sada spreman da prekine trgovinske veze EU koristeći se praznim populističkim sloganima koji ni ranije nisu pružili osnovu za snažnu vladu zbog čega su Britanci u borbi protiv pandemije platili visoku cenu, ocenjuje urednički tim Obzervera, sestrinskog nedeljnika Gardijana.

Bez obzira na devastirajući uticaj COVID-19, vladina mantra i dalje je "Bregzit po svaku cenu", iako ekonomske prognoze predviđaju da će Bregzit bez dogovora smanjiti britanski BDP za više od sedam procentnih poena tokom 15 godina i da će ga sporazum o slobodnoj trgovini izvan carinske unije i jedinstvenog tržišta smanjiti za nešto manje od pet poena.

Čak i najvatreniji zagovornici Bregzita, ocenjuje Obzerver, priznali bi da će uslediti kratkoročni šok zbog prelaska na drugačiji odnos s Briselom.

Za Borisa Džonsona, Bregzit je bio stvar "vraćanja kontrole", populistički slogan koji, prema oceni urednika Obzervera, u krajnjem slučaju zavarava. Stvarnost međuzavisne globalne ekonomije 21. veka je da se ekonomski uspeh uveliko oslanja na postizanje trgovinskih sporazuma koji uključuju žrtvovanje staromodnih shvatanja o nacionalnom suverenitetu u odnosu na regulatorne standarde u zamenu za pristup međusobnim tržištima.

S EU barem postoje demokratski mehanizmi koji drže do toga da njene institucije odgovaraju za te standarde, ističe Obzerver. Ako bi se Velika Britanija više oslanjala na trgovinske ugovore poput onih sa SAD i Kinom, to bi Britance gurnulo u slabije standarde zaštite okoline, potrošača i zapošljavanja uz malo demokratske kontrole tih sporazuma..