Visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bačele pozvala je zemlje sveta da više rade na sprečavanju diskriminacije, nasilja i sistemskog rasizma nad ljudima poreklom iz Afrike i "nadoknade im štetu", uključujući isplatu reparacija.
Njen izveštaj nudi širok pogled na korene vekova zlostavljanja sa kojima su se suočavali Afrikanci i ljudi afričkog porekla premešteni u doba prekoatlantske trgovine robovima. Izveštaj koji je nastajao godinu dana, zasniva se na nadi od podsticaja tokom nedavne, pojačane kontrole rasizma širom sveta i njegovog uticaja na ljude afričkog porekla, što je oličeno ubistvima nenaoružanih Crnaca u Sjedinjenim Državama i drugde.
Cilj izveštaja je da ubrza delovanje država na zaustavljanju rasne nepravde; da se ukine nekažnjivost policije za kršenje prava; da se osigura da se čuje šta govore ljudi afričkog porekla i borci protiv rasizma; da se preuzimanjem odgovornosti i obeštećenjem suoči s ranije nanetom nepravdom.
Govoreći i odštetu najeksplicitnije do sada, Bačhele je u video-izjavi ukazala da sama novčana naknada nije dovoljna i da bi bila samo deo niza mera koje bi pomogle da se nepravde isprave i navela i restituciju, rehabilitaciju, priznavanje nepravde, izvinjenje, memorijalizaciju, obrazovne reforme i "garancije" da se takve nepravde više neće ponoviti.
Savet za ljudska prava koji UN podržavaju, naručio je taj izveštaj tokom posebne sednice prošle godine pošto je crnog Amerikanca Džordža Flojda policajac belac ubio u Mineapolisu u maju 2020. Policajac Derek Šovin osuđen je prošle nedelje na 22,5 godine zatvora.
Masovni protesti širom SAD zbog ubistva Flojda i presuda Šovinu su "osnovna tačka u borbi protiv rasizma", piše u izveštaju.
Izveštaj je zasnovan na razgovorima s više od 340 ljudi, uglavnom afričkog porekla, i sa stručnjacima; na više od 100 pisanih priloga, medju njima i država; i na pregledu javnog materijala, saopštila je kancelarija Visoke komesarke.
Analizirano je 190 smrtnih slučajeva, uglavnom u SAD, da bi se pokazalo policija retko odgovara za kršenje prava i za zločine protiv ljudi afričkog porekla, a slični obrasci maltretiranja su primećeni i u policijama u mnogim drugim zemljama.
Izveštaj je predstavio slučajeve, zabrinutost i stanje u oko 60 zemalja, uključujući Belgiju, Brazil, Veliku Britaniju, Kanadu, Kolumbiju i Francusku.
"Nismo mogli naći nijedan primer države koja se u potpunosti obračunala s prošlošću ili je sveobuhvatno objasnila sadašnji uticaj na život ljudi afričkog porekla", rekla je novinarima Mona Rišmavi koja vodi Odeljenje Kancelarije UN za ljudska prava za nediskriminaciju. "Stoga je naša poruka da je ova situacija neodrživa", naglsila je ona.
Obeštećenje treba razmatrati "i na kolektivnom i na individualnom nivou" rekla je ona, dodavši da svaki takav postupak "počinje priznavanjem prošlih nepravdi i nije jednostavan za sve". Rekla je da zemlje moraju da se osvrnu na sopstvenu prošlost i prakse kako bi procenile kako dalje.
Izveštaj Ujedinjenih nacija pozvao je zemlje da "isprave grešku vekova nasilja i diskriminacije" dajući "formalno priznanje i izvinjenje, vodeći proces kazivanja istine i dajući reparacije u raznim oblicima".
U izveštaju je osudjena "dehumanizaciju ljudi afričkog porekla" koja je u prošlosti bila "ukorenjena u lažnim društvenim konstrukcijama" da bi opravdala porobljavanje, rasne stereotipe i štetnu praksu, uz tolerisanje rasne diskriminacije, nejednakosti i nasilja.
Navode se i nejednakosti sa kojima su danas suočeni ljudi afričkog porekla i "oštra društveno-ekonomska i politička marginalizacija" u mnogim zemljama, uključujući nepravde u pristupu obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, zaposlenju, stanovanju i čistoj vodi.
