Podeljene vodje Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta sukobili su se na virtuelnom samitu oko insistiranja predsednika SAD Džoa Bajdena da se do 31. avgusta Amerikanci povuku iz Avganistana gde su vlast preuzeli talibani.
Ipak su uspeli delimično da se slože oko uslova za priznavanje i saradnju sa budućom avganistanskom vladom predvodjenom talibanima, ali je vladalo osetno razočaranje jer nisu mogli da ubede Bajdena da produži američku operaciju na aerodromu u Kabulu i osigura da se evakuišu desetine hiljada Amerikanaca, Evropljana i državljana drugih zemalja, kao i ugroženih Avganistanaca.
Virtuelni sastanak vodja Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i SAD pokazao je da su evropske sile priznale da tu Amerikanci odlučuju.
Bajden je na sastanku potvrdio da će krajnji rok za završetak "misije" američke vojske u Avganistanu biti 31. avgust pod uslovom da novi avganistanski režim dozvoli svima koji žele da budu evakuisani da stignu do aerodroma u Kabulu, saopštila je Bela kuća posle sastanka.
"On je potvrdio da smo trenutno na putu da završimo američku (misiju) u Kabulu do 31. avgusta, navela je Bela kuća u saopštenju.
Ali je dodato da poštovanje kalendara zavisi od saradnje talibana da dozvole "pristup" aerodromu za osobe koje se evakuišu.
Bajden je zatražio stoga od Pentagona i Stejt departmenta da pripreme hitne planove za prilagodjavanje kalendara ako to postane neophodno.
Američki predsendik je najavio obraćanje javnosti, ali se vreme tog obraćanja stalno odlaže.
Vodje G7 su u zajedničkom saopštenju navele da je njihov "prvi prioritet" da osiguraju bezbednu evakuaciju svojih državljana i onih Avganistanaca koji su bili partneri sa njima i da osiguraju da se "nastavi bezbedni izlazak iz Avganistana", ne precizirajući kako će se to nastaviti bez vojnog prisustva.
Oni su naveli da će suditi avganistanskoj strani po njenom delovanju, ne rečima, ponavljajući prethodna upozorenja talibanima da se ne vrate strogom islamskom obliku vladavine koju su imali kada su poslednji put držali vlast 1996. dok ih Amerikanci nisu svrgnuli 2001.
"Posebno ponavljamo da će se talibani smatrati odgovornim za svoje delovanje u sprečavanju terorizma, oko ljudskih prava, posebno žena, devojčica i manjina i u sprovodjenu inkluzivnog političkog rešenja u Avganistanu", naveli su lideri.
Legitimitet buduće vlade zavisi od njenog pristupa medjunarodnim obavezama i osiguranju stabilnog Avganistana. Medjutim, pojedinačno vodje su pokazale da sastanak nije protekao tako složno.
"Hoću da naglasim da naravno SAD imaju vodjstvo ovde. Bez SAD mi drugi na primer ne možemo nastaviti misiju evakuacije", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel novinarima u Berlinu posle sastanka.
"Ići ćemo do poslednjeg momenta do koga možemo", rekao je britanski premijer Boris Džonson koji je otvoreno lobirao da se zadrži prisustvo na aerodromu posle 31. avgusta, ali je priznao da nije uspeo da ubedi Bajdena da produži taj rok.
Visoki francuski zvaničnik rekao je da se predsednik Emanuel Makron zalagao za produženje roka, ali da će se "prilagoditi" suverenoj američkoj odluci.
"To je u rukama Amerikanaca", rekao je on.
Šef američke Centralne obaveštajne agencije CIA Vilikam Burns juče se sastao sa vodjom talibana Abdulom Ganijem Baradarom u Kabulu u razgovorima tokom kojih su talibani naglasili da neće prihvatiti američko vojno prisustvo na aerodromu posle 31. avgusta.
I samo nekoliko minuta posle završetka sastanka G7 zvaničnik Bele kuće potvrdio je da Bajden namerava da se drži tog datuma.
Bajden se obratio vodjama G7 na početku sastanka koji je trajao manje od sata, prema navodima Bele kuće.
Sastanku G7 prisustvovali su i predsednica Evropske kkomisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, generalni sekretar UN Antonio Gutereš i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
