Zaboravite ratove oko nafte

Toronto, 
04. Decembar 2020.
Novine Toronto, broj 
1642

Nafta je gotovo čitav vek izazivala kovitlac geopolitičke napetosti i ratova - uglavnom je ona razlog što je Japan napao Perl Harbor, Sadam Husein napao Kuvajt, a Kina militarizovala Južnokinesko more, piše međunarodni tehnološki sajt Medium.com.U rubrici "The Mobilist" - o električnim automobilima, dalje se kaže da nije iznenađujuće što je nafta dovela do takvih napetosti: ona je istovremeno i temeljni kamen sveta kakav je izgrađen, i primarni izvor lične i nacionalne moći i bogatstva.

Moć Vladimira Putina potiče iz ruske nafte, a vek i po otkad se Džon D. Rokefeler prvi na svetu obogatio od nafte, njegovi potomci i dalje žive od tog prihoda.

Vladavina nafte kao "neraskidivog lepka ljudske civilizacije" primarni je razlog što je svetu toliko teško da preduzme neophodne korake da bi poništio veliku štetu koju ona nanosi klimi.

Iako je skoro nezamislivio šta bi moglo zameniti dominantan položaj nafte, među resursima i tehnologijama koje se nadmeću za tu voeću ulogu su baterije i "elektrifikovana ekonomija" koju će one stvoriti.

Gigantska nova bogatstva zaradiće se narednih godina i decenija proizvodnjom superbaterija, stvaranjem električnih vozila i rudarenjem metala i minerala potrebnih za njih.

Verovatno će biti krađe planova, pronalazaka i vrhunskih stručnjaka, i promišljenije taktike za pristup kobaltu i niklu, očekuje autor članka Stiv Levin, jedan od specijalizovanih urednika sajta.

U tom ličnom, komercijalnom i nacionalnom rivalstvu koje će dominirati u novoj eri, on očekuje nove vrste trgovinskog rata SAD, Nemačke, Kine, možda i drugih.

Pošto većina vozača, bar Amerikanaca, neće kupiti električni automobil ukoliko nema garantovane puzdanosti snabdevanja - "iskustva s benzinske pumpe", države, među kojima i SAD, ako žele da pobede u ratu za električne automobile, moraju agresivno da grade mrežu za punjenje baterija električnih vozila.

Den Ajvs, generalni direktor za istraživanje kapitala i tehnološki analitičar u kompaniji "Njedbush Securities", kaže da je "to kao trka u naoružanju samo što se vodi na tržištu električnih vozila, a ratuje se da bi se došlo do najbolje tehnologije za baterije".

"Rat" za dominaciju u proizvodnji i prodaji eelektričnih vozila i baterija za njih verovatno neće podsećati na trgovinske ratove od 16. do 19. veka, s bojnim brodovima i vojskama. Ali vrlo je verovatno da će doći do sajber-sukoba i ozbiljnije taktike za pristup metalima poput kobalta i nikla.

Kina je sada u voćstvu ka onome što Ajvs naziva "zlatnim dobom za električna vozila" (EV). Na globalnom nivou, EV sada čine tek oko tri odsto svih novoprodatih vozila, a Ajvs predviđa da će sledeće godine porasti na pet odsto, a na 10 do 2025.

Podstaknuti državnim subvencijama, kineski vozači kupuju oko polovine svih novih EV u svetu, a tamošnji industrijalci su izgradili najveću svetsku infrastrukturu za proizvodnju baterija.

Glavne hemikalije za baterije - poznate kao NMC i LFP - izmišljene su u SAD, ali Kina je zasenila SAD i sve ostale komercijalnom primenom tog napretka u EV.

Američka firma "Tesla", najveća svetska EV kompanija, usidrila se u Kini. Njena najveća fabrika "Gigafactory 3", gde sklapa EV i pakete baterija, nalazi se u Šangaju. Teslina limuzina "Model 3" najprodavanija je EV u Kini, a Peking je ove nedelje odlučio da i kupci terenskog SUV-a "Tesla" "Model I" imaju pravo na državne subvencije.

"Tesla" tako može čak 40 odsto svojih novih vozila prodati samo u Kini, kažu analitičari. Oni međutim upozoravaju da "Tesla", kao najveća firma, sada obučava stručnjake koji će za nekoliko godina preći u konkurentske kompanije u Kini i drugde.

S druge strane, "Teslin" uspeh može da se završi i kineskim, ali i američkim trijumfom u EV i "ratu oko baterija".

"Tesla" je međutim firma sigurna u svoj konkurentski položaj jer ima iskustva sa selidbom stručnjaka pošto joj je baza u "Silicijumskoj dolini" u Kaliforniji gde se radi u jednoj kompaniji, nauči se nešto, prelazi se u drugu, nauči se nešto više, jedni odlaze, drugi dolaze, piše u članku.

Kina tako može da "obuči svoje ljude" kod "Tesle", ali će do tada izvršni direktor "Tesle" Ilon Mask možda otići znatno dalje i napustiti to što su oni naučili.

Jednom kada industrija baterija i električnih vozila dovoljno porastu, Kina će imati ambicije da svoja vozila prodaje svuda u svetu što je faza u njenoj globalnoj dominaciji u sektoru električnih vozila, ali, pitanje je da li će se i tada zaustaviti taj "rat".

Sada je glavni brend EV "Tesla", poželjan širom sveta, a svetski gigant "Folksvagen" je tek negde u grupi pri vrhu sa svojim električnim modelima Audi "E-tron" i Porše "Taycan".

Bliže masovnom tržištu, američki "Dženeral Motors" (GM) je na sasvim drugom nivou u poređenju s kineskim proizvođačima automobila, i biće ga teško pobediti u globalnoj prodaji.

GM tvrdi da je na pragu komercijalizacije "najegzotičnije hemije baterija od svih" - taj američki legendarni proizvođač automobila kaže da će "ukrotiti metalni litijum".

Analogija s tim što dolazi, može biti tržište pametnih telefona: "Apple" ima tek oko 12 odsto svetske prodaje pametnih telefona, a "Android" je dominantan igrač. Ali, "Apple" je prošle godine progutao oko dve trećine sve dobiti na tom tržištu zbog poslova izgrađenih na platformi "iPhone". Otuda pitanje: "Ko onda zaista dominira pametnim telefonima - 'Android' ili 'Apple'?", piše u članku.

Kina će tako možda nastaviti da decenijama prodaje najviše električnih vozila, ali to ne mora nužno značiti da će posedovati tehnologiju koja se najviše koristi i najviše ceni, da će imati vodeće brendove, niti da će zaraditi najviše novca.

"Mirno raspoređivanje plena bio bi najmanje opasan način za rešavanje tog sukoba. Ali to verovatno nije vrsta mirovnog poravnanja koje će sadašnji borci hteti", piše na kraju članka sajta Medium.com.