Pobeda ultrakonzervativnog Ebrahima Raisija na izborima za predsednika Irana izazvala je uznemirenost za ishod pregovora o iranskom nuklearnom sporazumu, posebno pošto je poslednja runda razgovora završena bez opipljivog napretka, a budući šef države naznačio čvršći stav u pregovorima, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Iranski novoizabrani predsednik signalizirao je da će njegova vlada zauzeti tvrdju liniju u pregovorima o nuklearnom sporazumu, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Raisi, ultrakonzervativni klerik i šef pravosudja, rekao je novinarima da njegova vlada neće "pregovarati radi pregovora" i odbacio sastanak s američkim predsednikom Džozefom Bajdenom (Joseph Biden).
Analitičari kažu da će ukidanje sankcija biti presudno za Raisijeve nade da će ekonomski pritisak na Irance biti ublažen, ukazuje Fajnenšel tajms, dodajući da je iranska ekonomija u dubokoj recesiji otkako je tadašnji američki predsednik Donald Tramp 2018. povukao SAD iz nuklearnog sporazuma i uveo sankcije.
Odlazeća vlada predsednika Hasana Rohanija mesecima vodi razgovore s preostalim potpisnicima nuklearnog sporazuma - Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Kinom i Rusijom – kako bi utrli put za povratak SAD i ukidanje sankcija.
Svetske sile koje pokušavaju da ožive iranski nuklearni sporazum upozorile su na komplikacije na putu do sporazuma pošto su se sastale prvi put posle izbora Raisija za predsednika, tvrdog konzervativnog klerika koji je duboko antagonistički nastrojen prema Zapadu, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Pojedine zapadne diplomate tvrde da je Iran odugovlačio višemesečne pregovore da bi osigurao da odlazeća reformska vlada ne može tražiti zasluge za obnavljanje sporazuma i ukidanje američkih sankcija uoči izbora.
Diplomate kažu da se posle poraza reformista u Iranu, o oživljenom sporazumu može brzo postići dogovor.
Ali, drugi tvrde da ista teška pitanja ostaju nerešena, uključujući kako SAD mogu garantovati da više neće napustiti sporazum ili kako Iran da postupa sa znanjem i imovinom koju je razvio kršeći uslove sporazuma.
Iako zvaničnici Bajdenove administracije insistiraju da Raisijeva pobeda neće uticati na oživljavanje posrnulog nuklearnog sporazuma s Teheranom, već postoje znaci uznemirenosti naročito pošto su poslednji razgovori u nedelju okončani bez opipljivih naznaka napretka, ukazuje Asošiejted pres.
Povratak SAD nuklearnom dogovoru predstavlja jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta Bajdenovog tima koji tvrdi da će, bez obzira na Raisijevu pobedu, iranski vrhovni čelnik ajatolah Ali Hamnei, koji je i 2015. potpisao ugovor JCOPA, doneti konačnu odluku bez obzira na to ko je predsednik.
Ipak, ukazuje AP, nade za značajan napredak nestale su prošle sedmice posle šeste runde pregovora bez opipljivog rezultata.
Sedma runda tek treba da bude zakazana dok je Raisi već najavio apsolutno odbijanje svega što bi bilo više od iranskog minimalnog poštovanja sporazuma iz 2015. u zamenu za ukidanje svih američkih sankcija.
Dodatna komplikacija je što će Raisi biti prvi iranski predsednik kojeg je američka vlada sankcionisala i pre stupanja na dužnost, delom i zbog iranskog kritikovanog pravosudja.
Ta situacija bi mogla, ističe AP, zakomplikovati državne posete i Raisijeve buduće govore na međunarodnim forumima poput UN.
Bajden bi trebalo da iskoristiti izbor Raisija kao priliku za održavanje sankcija sve dok Iran ne pristane na sporazum koji uistinu ograničava njegov program naoružanja i podrške jedinicama koje destabilizuju Blisku istok, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru.
I pre izbora Raisija i njegovog insistiranja na iranskom balističkom raketnom programu, ideja Bajdenove administracije o novim dogovorima, odnosno o "drugoj fazi" pregovora koji će slediti posle povratka SAD nuklearnom sporazumu iz 2015, uvek je bila upitna.
Dogovor iz 2015. zanemario je iranske balističke rakete, koje zemlja nastavlja da razvija, ukazuje njujorški list i dodaje da se u sporazumu ne spominje zlokobna iranska podrška naoružanim grupama u Libanu, Iraku, Jemenu i Hamasu u Gazi.
Iran želi povratak na prvobitni dogovor kako bi SAD ukinule sankcije koje je uveo Tramp, ali, ocenjuje konzervativni američki list, jednom kada poluga sankcija nestane Iran neće imati razloga da daje bilo kakve druge ustupke.
Ukidanje sankcija omogućiće Teheranu pristup milijardama dolara prihoda od trgovine i ulaganja.
Odnosno, navode urednici Volstrit džurnala, Raisi očekuje da će se SAD vratiti sporazumu koji bi pomogao finansiranje arsenala konvencionalnog oružja i podršku terorizma u regionu, dok SAD dobiju jedino odlaganje mogućnosti da Iran razvije nuklearnu bombu.
Iako je povratak iranskom nuklearnom sporazumu jedan od spoljnopolitičkih prioriteta, Bajdenova administracija ne može gajiti istu nadu koju je 2015. Barak Obama polagao s ciljem da ublaži ponašanje Irana, ocenjuje Vašington post (The Washington Post).
Raisijeva vlada će gotovo sigurno nastaviti da pruža podršku šiitskim grupama u Iraku i Libanu, kao i palestinskom pokretu Hamas.
Iranski pregovarači takodje zahtevaju ukidanje američkih sankcija Raisiju, koje je uvela Trampova administracija.
Medjutim, ističe list, takav potez bi predstavljao sramotu za Bajdenovu Belu kuću koja pitanje ljudskih prava stavlja u centar svoje spoljne politike.
