Novi izvori metana ispod leda prete ubrzavanjem globalnog otopljenja i menjaju naučne prognoze.
Metan nekontrolisano ističe iz pukotina na dnu Antarktičkog okeana, a novi izvori otkrivaju se „zapanjujućom brzinom“, upozoravaju naučnici. To otkriće izaziva strahove da su prognoze budućeg globalnog otopljenja možda ozbiljno potcenjene.
Ispod morskog dna širom sveta hiljadama godina se skrivaju veliki rezervoari metana. Taj nevidljivi, ali izrazito snažan gas staklene bašte povremeno se oslobađa kroz pukotine na dnu mora, stvarajući mehuriće koji se podižu prema površini.
O tim podmorskim „ventilima“ metana ne zna se mnogo – ni koliko ih ima, ni koliko gasa zapravo dospeva u atmosferu, ni koliko ga razgrađuju mikrobi koji se njime hrane. Ali, naučnici rade na tome da ih bolje istraže, jer metan u prvih 20 godina u atmosferi zadržava oko 80 puta više toplote od ugljendioksida.
Antarktički izvori metana su među najmanje istraženim na svetu. Zbog toga je međunarodni tim naučnika krenuo u istraživanje koristeći brodske akustične sonde, vozila na daljinsko upravljanje i ronioce u Rosovom moru, na dubinama od 5 do gotovo 240 metara.
Rezultati su ih šokirali. Otkrili su više od 40 aktivnih izvora metana u plitkim delovima mora, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications. Mnogi od tih izvora pojavili su se na lokacijama koje su ranije već bile detaljno istražene, što znači da su novi i da ukazuju na „temeljne promene“ u načinu na koji se metan oslobađa u tom području.
Takvi izvori u svetu su relativno česti, ali na Antarktiku je dosad bio poznat samo jedan aktivan, kaže morska biološkinja Sara Sibruk iz organizacije Earth Sciences New Zealand. „Nešto što se smatralo retkim sada postaje uobičajeno“, izjavila je za CNN.
Iako je svaki novi nalaz izazvao uzbuđenje, to se brzo pretvaralo u zabrinutost. Naučnici strahuju da bi ovi izvori mogli u kratkom vremenu da ispuste velike količine metana u atmosferu – što bi ih pretvorilo u izvor planetarnog zagrevanja koji još uopšte nije uključen u klimatske modele.
Osim toga, metan može imati lančane posledice na morski život, jer menja sastav vode i dostupnost kiseonika.
Zašto metan baš sad počinje da se oslobađa, još nije jasno, ali stručnjaci sumnjaju da je razlog klimatska kriza. Na suprotnom kraju sveta, na Arktiku, već je zabeleženo pojačano ispuštanje metana zbog topljenja leda, rasta temperatura i promena nivoa mora. To stvara opasan začarani krug: zagrevanje povećava količinu metana, a metan dodatno ubrzava zagrevanje.
Naučnici se uskoro vraćaju na Antarktik na dvomesečno istraživanje kako bi detaljnije analizirali nove izvore.
„Metan je velika nepoznanica – njegov nivo raste u atmosferi, a još ne znamo tačno zašto“, kaže Endrju Tarber, profesor morske biologije sa Univerziteta Kalifornija, Santa Barbara. „Antarktik krije ogromne rezerve metana. Ako planeta nastavi da se zagreva, ovo područje moglo bi da se pretvori iz prirodne laboratorije u epicentar opasnosti“, prenosi Jutarnji list.
„Ti izvori su poput opasne životinje. Zadivljujući su za proučavanje, ali s njima se mora postupati vrlo oprezno, jer mogu postati izuzetno destruktivni ako ih potcenimo.“
