Tek sada počinje da se rasvetljava šta se zapravo dogodilo i kakvi se neobični kosmički procesi kriju iza tog izuzetnog događaja.
Reč je o takozvanim gama bljeskovima, jednom od jačih energetskih fenomena u univerzumu. To su kratkotrajni, ali izuzetno snažni naleti visokoenergetskog zračenja koje na Zemlji detektujemo u obliku gama zraka. Zanimljivo je da su prvi put uočeni još šezdesetih godina prošlog veka, i to sasvim slučajno.
Američki vojni sateliti, koji su pratili moguće nuklearne detonacije na Zemlji, registrovali su iznenadne, jake bljeskove koji su dolazili iz svemira. U tom trenutku niko nije znao o čemu je reč, ali je termin gama bljesak tada prvi put upotrebljen. Tek decenijama kasnije naučnici su počeli da razumeju koji fizički mehanizmi stoje iza tih eksplozija.
Početkom 2025. detektovan je signal označen kao GRB 250702B. Bio je toliko neobičan da je odmah privukao pažnju istraživača. Jedna od njih je i Eliza Najts iz NASA-inog centra Godard, gde proučava fiziku gama bljeskova. Upravo je ona bila dežurna kada je teleskop zabeležio neuobičajen obrazac: tri snažna bljeska koji su, činilo se, dolazili sa iste tačke na nebu.
Daljom analizom, u koju su uključeni podaci sa čak pet svemirskih teleskopa, utvrđeno je da je ovaj događaj trajao oko sedam sati. To ga čini najdugotrajnijim gama bljeskom ikada zabeleženim. Za poređenje, prosečan gama bljesak traje svega nekoliko minuta, a prethodni rekorder imao je trajanje od oko 15.000 sekundi. Postojeći modeli nastanka ovih fenomena jednostavno ne mogu da objasne tako dugu emisiju energije, pa je jasno da je potrebna nova teorijska interpretacija.
Do sada su bila poznata dva glavna scenarija koji dovode do nastanka gama bljeskova. U većini slučajeva reč je o kolapsu masivne, brzo rotirajuće zvezde koja se urušava u kompaktni objekat, najverovatnije crnu rupu. Tom prilikom nastaju snažni mlazovi čestica i zračenja koje detektujemo kao gama bljesak, pod uslovom da su usmereni ka Zemlji. Drugi poznati mehanizam uključuje sudar i spajanje dve neutronske zvezde, izuzetno gustih ostataka nekadašnjih zvezda. I u tom slučaju nastaje kompaktni objekat koji izbacuje energetske mlazove.
Međutim, GRB 250702B mogao bi da ima drugačije poreklo. Najizglednije objašnjenje, prema trenutnim analizama, jeste takozvano helijumsko spajanje. U tom scenariju crna rupa mase približne masi jedne zvezde kruži oko helijumske zvezde, odnosno zvezde kojoj su spoljašnji slojevi vodonika već uklonjeni, pa je ostalo gusto jezgro bogato helijumom. Kada takva zvezda uđe u fazu širenja, crna rupa može doslovno da zaroni u njen omotač i počne ubrzano da je “proždire”. Ogromna količina ugaonog momenta tada se prenosi na crnu rupu, što može da pokrene izuzetno dugotrajan mlaz zračenja.
Postavlja se pitanje zašto su ovakvi događaji toliko retko viđeni. Jedan razlog može biti to što su zaista ređi od klasičnih gama bljeskova. Drugi je tehničke prirode: teleskopi su najčešće podešeni da prepoznaju kratke i vrlo jake impulse, dok su ovako dugi i relativno slabiji signali teži za detekciju. Uz to, zbog manje intenzivnosti, mogu se uočiti samo na ograničenim kosmičkim udaljenostima.
Istraživanja se tu ne zaustavljaju. U planu je lansiranje novog svemirskog teleskopa 2027. godine, koji će biti posebno prilagođen za snimanje i analizu gama zračenja. Cilj je da instrumenti budu dovoljno osetljivi da prepoznaju i ovako ekstremno dugotrajne bljeskove. Ukoliko se takvi događaji budu češće beležili, naučnici će moći da preciznije utvrde koji procesi stoje iza njih i da dopune sliku o najenergetskijim eksplozijama u univerzumu.
Otkriće GRB 250702B tako je otvorilo novo poglavlje u astrofizici. Umesto da pruži konačne odgovore, ovaj sedmočasovni kosmički signal postavio je nova pitanja i podsetio koliko je svemir i dalje pun iznenađenja, navodi "BBC Sky Night Magazine".
