Udruženje "Desanka Maksimović" osnovano je pre 40 godina kao jugoslovensko-kanadsko, a kasnije srpsko-kanadsko udruženje književnika. Prve korake napravili su osnivači: Katarina Kostić,Đuro Maljković i Desanka Janković. Danas, kako kažu, Udruženje ima članove iz Kanade, Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Povodom četiri decenije uspešnog rada, organizovana je svečana proslava pod nazivom "Miris zemlje - od Brankovine do Toronta".
"Kroz Udruženje je u toku četrdesetogodišnjeg postojanja prošlo na desetine proznih pisaca, pesnika, esejista, novinara. Objavljen je veliki broj knjiga, uključujući i zbornike radova, kao i književnu kritiku i esejistiku, a glasila su pratila naš rad kako ovde, u rasejanju, tako i u matici. Udruženje književnika Srbije i Književne novine bili su i ostali naš glas u Srbiji, a tribina u Francuskoj 7 ugostila je mnoge članove ‘Desanke Maksimović’, koji su ujedno i članovi UKS, predstavljajući njihova književna ostvarenja.
Čežnja za starim krajem mnoge od nas ne napušta, ni ljubav prema zavičaju i svetim mestima. Ako nije nostalgija, onda su čežnjiva sećanja na vreme pre rasejanja. Ako nisu sećanja, onda su snovi o povratku. Srpske zemlje i srpski jezik su i u rasejanju vazduh koji dišemo i misao od koje srce zadrhti", kaže autor programa Dušica Ivanović, koja je bila zaslužna za originalno i profesionalno osmišljen programski deo koji je vodila zajedno za Draganom Živić Ilić.
Zvanični program je otvoren stihovima Desanke Maksimović u izvođenju Gordane Petković Laković. Virtuoz na klasičnoj gitari, Božidar Hadži-Vitković, upotpunio je slavljeničku atmosferu, a grupa "Boemi" je, posle zvaničnog dela programa, zabavljala goste.
Pored mnogih predstavnika srpske zajednice u Torontu, večeri je prisustvovala i gospođa Milena Božić, koja je davne 1976. godine, kada je Desanka Maksimović bila gost naše zajednice, bila jedna od onih koji su u Torontu dočekali pesnikinju.
Specijalni gost večeri bio je Miljurko Vukadinović, književnik iz Beograda, koji je, između ostalog, rekao:
"Desanka Maksimović je, kao jedna od najznačajnijih srpskih pesnikinja dvadesetog veka i uopšte, među onima koji su najdublje osetili miris zemlje, rodnu grudu i njen dah, često i uzdah. Njoj je, kako bi to pesnici rekli – zemlja na jeziku – svejedno da li pevala o srednjem veku i Dušanovim strogim zakonima ili o nedužnim đacima što su sa školskog časa odvedeni u smrt i večnost; ili o boru u kojem prepoznajemo usamljenog čoveka, ili o livadi – cvetnom ćilimu zavičajnog mirisa...
Književno neizbežno i ljudski prirodno razumela je i želju tada šačice književnih poslenika da njeno ime uzmu kao svoje, u dalekoj Kanadi, u Torontu. Ime koje već četrdeset godina visoko stoji kao zaštitni znak jednog širokog književnog okupljanja koje podrazumeva raznoglasje, a ne jednopevni hor. Ujedno, njeno duboko i lirski iznijansirano ime, zaštitni je znak za kulturnu misiju višeg reda, koje Srpsko-kanadsko udruženje ‘Desanka Maksimović’ danas, u svojoj sredini, kao i širom sveta u srpskoj zajednici, znači i prepoznaje se. Zato sam se i ja odlučio da započnem svoju misiju o ‘Srpskoj zagraničnoj književnosti’ baš u Torontu, jer je ovde, u Desankinom okrilju, među vama, pravo i putokazno mesto za novo čitanje i pisanje istorije srpske književnosti".
Katarina Kostić, bivša dugogodišnja predsednica Udruženja i legenda dijaspore u Kanadi, rekla je:
"Održala sam mnogo prigodnih govora u proteklih četiri decenije kontinuiranog rada našeg udruženja i našeg stalnog prisustva u srpskoj zajednici u ulozi čuvara maternjeg jezika i pisma. Ali, nikada nisam bila toliko srećna kao večeras, u svom kratkom obraćanju kao bivši predsednik Udruženja ‘Desanka Maksimović’. Vidim poznata lica naših saradnika i verne višedecenijske publike književnih večeri. Prisutni mediji će takođe da ostave trajan zapis o 40-om jubileju Srpsko-kanadskog udruženja pisaca ‘Desanka Maksimović’.
Jubilej je značajan sam po sebi kao 40-ogodišnji. A kad se pri tome istakne da je Udruženje podmlađeno, da je nova uprava, sem predsednice Snežane Ivković, koja je bila najmlađi član stare uprave, sastavljena od pisaca koji pripadaju poslednjem velikom talasu doseljenih, pristiglih na severnoamerički kontinent krajem prošlog i početkom ovog veka, okarakterisanom od strane kanadskih autoriteta kao talasom novodošlih koji su svojim profesionalnim znanjem podigli prosek novih emigranata, ovo slavlje dobija još više na značaju.
Uz visok procenat tehnološke inteligencije, od kojih se mnogi u ovoj sredini bave i pisanjem, pa su utočište za svoj hobi našli u našem udruženju, pridružili su nam se i iskusni pisci koji su u svom emigrantskom prtljagu doneli knjige objavljene u otadžbini, zajedno sa izučenim spisateljskim zanatom. Danas oni čine ne samo jezgro, već i dobar deo članstva udruženja ‘Desanka Maksimović’ . Zahvaljujući njihovom okupljanju kroz naše udruženje, kao i pod okriljem SNA, kao krovne organizacije srpske kulture i tradicije, sa punim očekivanjem Toronto zovemo Sent Andreja 21. veka. Vidna je zasluga u tome našeg udruženja, zato sa ponosom izgovaram ove reči. Udruženje DM nastavlja svoju misiju ne samo podmlađeno, već i sve više kvalifikovano kao čuvar srpskog jezika i pisma... Srećan nam četrdeseti jubilej, imamo razloga da budemo ponosni na do sada ostvareno".
Predsednica Udruženja Snežana Ivković osvrnula se na istorijat udruženja i njegove članove, nakon čega je u ime Udruženja podelila priznanja onima sa kojima su uspešno sarađivali svih ovih godina. Ovom prilikom, u ime Udruženja književnika Srbije (UKS), Miljurko Vukadinović je uručio plaketu udruženju "Desanka Maksimović."
"Kako u jedno veče smestiti 40 plodnih godina? Kako u sat ili dva pomenuti sve one zbog kojih je Udruženje ono što jeste? Kako napraviti izbor iz onoga što pišemo svakodnevno, objavljujemo povremeno i živimo svakim svojim udahom i izdahom? Rekli smo po neki stih, pročitali po koji prozni odlomak, a nismo ni površinu time zagrebali. O esejistici, književnoj kritici, izdavačkoj delatnosti, prevodilaštvu, novinarstvu, organizaciji književnih susreta, o svim književnim i drugim umetničkim talentima koji krase članove ‘Desanke Maksimović’ - možda neki drugi put. A možda i ne treba govoriti previše o onome što od srca i srcem radimo i svojim čitaocima poklanjamo. Knjige su tu da bi bile pročitane, naša pesnička okupljanja su tu da bismo se družili uz knjigu i muziku ," poručila je na kraju programa u ime Udruženja ‘Desanka Maksimović’ Dušica Ivanović i pozvala nove članove da im se pridruže.
Ovom prilikom bile su izložene knjige članova udruženja kao i slike članova, koji se pored pisanja bave i slikanjem.
