Ni hladno martovsko veče, ni činjenica da je radni dan, nisu sprečili mnogobrojne posetioce da brzo popune salu Konzulata Srbije, čije su zidove krasila ulja na platnu kanadskog umetnika iz Hamiltona, Daglasa Edvardsa. Desetogodišnjica izlaženja "Ljudi govore" je bila prava prilika da se na jednom mestu nađu oba umetnička izraza koje neguje ovaj časopis za književnost i kulturu - jezički i likovni.
Ovog puta se, zahvaljujući vrsnim umetnicima iz srpske zajednice u Torontu, pridružio i muzički izraz. Veče uz kanadske goste, porodicu i poštovaoce rada Daglasa Edvardsa, omogućilo je još jedan nesvakidašnji događaj: univerzalni jezik likovne i muzičke umetnosti povezao je kulturu Kanađana i Srba u Torontu. Kanadski gosti su oduševljeno aplaudirali srpskim izvornim narodnim pesmama.
Srpski deo publike je na nogama dočekao kraj muzičkog nastupa gospođe Džin Edvards, operske pevačice i slikareve majke.
Zahvaljujući programu koji je tekao paralelno na oba jezika, i srpska i kanadska publika su sa pažnjom i interesovanjem pratile otvaranje izložbe i predstavljanje najnovijeg dvobroja časopisa koji još od 2008. godine objavljuje književne i kulturološke tekstove naših autora, kao i tekstove stranih pisaca koji se bave srpskim književnim i kulturološkim temama.
Na 320 strana, na dva jezika, u deset rubrika, od kojih je većina stalna, sa dvadeset umetničkih reprodukcija, "Ljudi govore" dva puta godišnje promoviše svoja osnovna tri načela: estetsko, etičko i duhovno jedinstvo.
Prisutnim gostima se prvo obratio generalni konzul Srbije gospodin Vasilije Petković. Urednik časopisa dr Radomir Baturan se posebno zahvalio Ministarstvu kulture Srbije i Ministarstvu za imigraciju Ontarija, koji su pomogli štampanje novog dvobroja u duhu dva jezika i dve kulture - srpske i kanadske.
"Posle deset godina, dobili smo status akademskog časopisa, koji će omogućiti svim našim saradnicima iz umetnosti i nauke da dobijaju poene za objavljene naučne radove u časopisu 'Ljudi govore', što će im pomoći pri izboru u veća nastavna, naučna i umetnička zvanja", istakao je dr Baturan.
Otvarajući Edvardsovu izložbu, Željko Rodić, urednik rubrike Priča o umetniku, rekao je da su ovog nesvakidašnjeg umetnika mnogi kritičari upoređivali sa "Grupom sedam". Sâm Rodić je, upoznavši Edvardsa i njegovo slikarstvo, mogao da posvedoči da se radi o "autentičnom umjetničkom izrazu nekoga ko je od rane mladosti bio okružen prirodom, drvećem, pticama i domaćim životinjama".
Na predlog prijatelja, srpskih slikara, posebno Đure Lubarde, posetio je Balkan - Srbiju, Crnu Goru, Republiku Srpsku, zavoleo mentalitet našeg čoveka, učestvovao u nekoliko slikarskih kolonija i stekao prijatelje za ceo život.
Gospodin Dušan Bijelić je sa gostima podelio svoj estetski sud o slikama Daglasa Edvardsa, da bi se sâm umetnik potom obratio prisutnima i sa malo reči, a mnogo poštovanja za naš narod i kulturu, zahvalio na mogućnosti da svoje slike izloži u prostorijama Konzulata.
Veče je nastavljeno predstavljanjem novog dvobroja časopisa, koji je veći deo svoje stalne rubrike Priča o umetniku posvetio upravo Edvardsu.
Dušica Ivanović i Kristina Bijelić vodile su program na srpskom i engleskom. "U časopis je, kao i uvek u poslednjih deset godina, otkako redovno izlazi, uloženo mnogo truda, znanja, talenta i entuzijazma", rečeno je.
"Imamo veliku odgovornost kao uredništvo da očuvamo dobro ime i laskave ocene koje smo dobili od naših saradnika, pokojnog Predraga Dragića Kijuka, Mila Medića i dr Stojana Berbera. Svaki je broj bolji od prethodnog, ocenili su ovi uvaženi srpski književnici".
Izuzetno uspešan kulturni i umetnički događaj, u organizaciji Konzulata i Kluba "Ljudi govore", te večeri 22. marta je upravo to i pokazao.
Dušica Ivanović
ANTRAFILE 1
Umesto uvodnika, u ovom broju je objavljen esej profesora Mila Lompara "Andrić i Nobelova nagrada". Pored stalnih književnih rubrika Poezija i Proza, novi broj Ljudi govore nudi i Izbor iz strane književnosti, koji je priredila Katarina Kostić. U njemu su se našli ontarijski književnici: Irving Lejton, Frank Dejvi, Frejzer Saterlend, Margaret Atvud, Džordž Edvard Hart i Stojanka Radenović Petković.
Anđelko Zablaćanski je za ovaj broj pripremio ibor Iz savremene ruske poezije. Eseje i kritiku pišu doktori nauka i univerzitetski profesori, a stalna rubrika Jezik i pismo pretežno se bavi stanjem srpskog jezika i potiranjem srpskog pisma.
ANTRAFILE 2
Program je osmislila i vodila Dušica Ivanović, književnik i jedan od lektora časopisa. Kristina Bijelić, muzikolog i solo pevač, vodila je program na engleskom. Odlomke iz novog dvobroja čitali su D. Ivanović, K. Bijelić i Aleksandar Cvijetinović.
U muzičkom delu programa učestovali su operska pevačica Džin Edvards, Kristina Bijelić, Jasmina Vučurević, Dragana Stošić i Rade Petrić.
