Iako bi zbog položaja na Južnom polu gravitacija tamo trebalo da bude jača, merenja pokazuju suprotno. Razlog nije na površini, već duboko u Zemljinom plaštu, gde se sporo kreću ogromne mase toplijih i manje gustih stena. Ta neravnomerna raspodela mase utiče na jačinu gravitacije.
U radu objavljenom u časopisu Scientific Reports, profesor Alesandro Forte sa Univerziteta Florida i Petar Glišević sa Pariskog instituta za fiziku Zemlje, pokazali su da je jačanje ove gravitacione anomalije tokom miliona godina vremenski povezano sa velikim klimatskim promenama, uključujući širenje ledenog pokrivača Antarktika pre oko 34 miliona godina.
Koristeći podatke o zemljotresima, naučnici su „skenirali” unutrašnjost planete i rekonstruisali kako se gravitaciona anomalija menjala još od vremena dinosaurusa. Njihovi modeli sugerišu da je slabljenje gravitacije moglo dugoročno da doprinese stabilnijem zadržavanju leda na kontinentu.
Ipak, kako upozorava australijsko-hrvatski geofizičar Hrvoje Tkalčić, reč je o procesima koji se odvijaju na geološkim vremenskim skalama i ne objašnjavaju današnje klimatske promene. Ako se, međutim, pokaže da duboka dinamika plašta zaista utiče na klimu, to bi značilo da klimatski sistem Zemlje obuhvata mnogo više od atmosfere i okeana, možda i samu dubinu planete.
