U organizaciji srpskog pozorišta "Mira Sremčević" iz Čikaga, Maratonke "Srpskog pozorišta Toronto" krenule su u avanturu 1. juna 2018.
Nakon sletanja i dobrodošlice domaćina, uputili smo se prema pozorištu Skokie gde je na repertoaru bila predstava "Zvezdana prašina"
Dva srpska pozorišta su se po drugi put, u godinama svog dugogodišnjeg postojanja, sastala na čikaškoj sceni . Pre mnogo godina gostovalo je "Srpsko pozorište Toronto" sa duo dramom "Trag ljudskih zuba" u izvođenju Diane Vasilić i Ljiljane Marković, koja je 'ostavila trag na dušama', po mišljenju direktorke pozorišta Ankice Ratarac.
Ovo je bila divna prilika da se ponovo sretnemo sa tim divnim ljudima: Ankicom Ratrac, direktorkom srpskog pozorišta "Mira Sremčević", Igorom Obradovićem, glumcem i režiserom, glumicom Zoranom Vukčević, organizatorkom festivala, Slavicom Petrović, urednicom časopisa Ogledalo, kao i sa mnogim drugim dragim ljudima.
Festival Duška Kovačevića svečano je otvoren čitanjem pisma, koje je Dušan Kovačević uputio čikaškom pozorištu, povodom pozorišnog festivala. G. Kovačević se zahvalio na pozivu i izrazio svoje žaljenje što nije bio u mogućnosti da prisustvuje i takođe ovim putem izrazio želju da se možda jednog dana organizuju susreti u Beogradu.
Nakon toga prisutne je pozdravio generalni konzul Republike Srbije u Čikagu, Dejan Radulović.
Domaćini su se predstavili predstavom "Zvezdana prašina", komedijom u režiji Igora Obradovića, koja nas je iskreno nasmejala. Trebalo je takođe da se odigra predstava "Sabirni centar", ali je nažalost otkazana zbog bolesti glumaca.
U subotu, 2 juna "Srpsko pozorište Toronto" nastupilo je sa predstavom "Maratonke trče počasni krug" u režiji Srđana Rajšića.
(Umalo se nije desilo da igramo predstavu bez režisera za koga su američki granični carinici pomislili da dolazi u Čikago da zaradi silan novac, pa tek kada je uspeo da dokaže da se radi o poseti jednog neprofitnog društvaa drugom, pustili su ga u zemlju. Laknulo nam je da će muzika i svetla da upotpune scenografiju i glumu). Glumili su: Gojko Roglić, Gloria Kravos, Ivana Obradović, Nataša Đekić, Ljiljana Stošić Marković, Marina Milošević, Ivana Popović i Slobodan Bogdanović. Iza scene, u neprohodnoj sobici, prepunoj kostima, kofera i rekvizita, bila je pravi mađioničar Zorica Bogdanović.
Stiče se utisak da što se više igraju Maratonke su sve bolje i bolje, tako da je publika, u prepunoj sali, dočekala kraj predstave uz buran aplauz. Aplauz je označio opraštanje od šire publike, a naše druženje sa domaćinima nastavljeno je u obližnjem baru, gde smo do sitnih sati učvršćivali prijateljstvo i kovali planove za dalju saradnju u budućnosti.
Festival srpskih pozorišta u Severnoj Americi uspešno je održavan deset godina u Otavi i uvek nas je ostavljao toplih srca i ispunjenih duša. Ove godine, okupili smo se u Čikagu, a sledeće godine se nadamo da ćemo uspeti da organizujemo sličan događaj i u Torontu.
Pozitivna energija i entuzijazam udružuju ljude okupljene oko "sjaja i bede" amaterizma, šivenja kostima u ručnoj izradi, sklapanja scenografije ni od čega i proba posle dnevnih poslova koji nas izdržavaju. Ali, aplauz publike i ovakva druženja nagrada su za sve i inspiracija za buduće kreativne projekte.
"Dani Dušana Kovačevića" u Čikagu ostaće među najlepšim uspomenama, kojih se rado sećamo.
Ljiljana Marković
Foto: Slobodan Bogdanović
