NASA je 1984. godine poslala čak 12,5 miliona semenki paradajza u svemir u okviru neobičnog eksperimenta koji je trebalo da poveže istraživanje svemira i nastavu prirodnih nauka. Planirano je da u orbiti provedu oko godinu dana, ali su se na Zemlju vratile tek početkom 1990. godine.
Semenke paradajza sorte Rutgers California Supreme bile su smeštene u zatvorenim kontejnerima na orbitalnoj platformi LDEF. Nisu uzgajane u svemiru – cilj je bio da se po povratku utvrdi da li će klijati i razvijati se drugačije od semenki koje su sve vreme ostale na Zemlji.
Zašto su ostale u svemiru gotovo šest godina
Platformu je u orbitu odneo spejs-šatl Challenger u aprilu 1984. godine. Kašnjenja u svemirskom programu, a zatim i obustava letova posle katastrofe Challengera 1986, odložili su njen povratak. LDEF je konačno preuzet u januaru 1990. tokom misije šatla Columbia.
Nakon povratka, semenke su postale deo ogromnog školskog eksperimenta. Oko 3,3 miliona učenika učestvovalo je u projektu, a više od 132.000 kompleta poslato je nastavnicima u SAD i drugim zemljama.
Da li je svemir promenio paradajz
Učenici su sadili „svemirske“ semenke i upoređivali ih sa kontrolnom grupom koja nije napuštala Zemlju. Pratili su klijanje, brzinu rasta, visinu biljaka, cvetanje i formiranje plodova.
Rezultati su pokazali da su semenke koje su boravile u svemiru u početku imale tendenciju da nešto brže klijaju i rastu. Ta prednost uglavnom je nestajala posle tri ili četiri nedelje, a na kraju nisu utvrđene značajne opšte razlike između dve grupe biljaka i njihovih plodova.
Gordana Vuksanović