Samostalna izložba - Ozrenko Mrkić

Pogled u nedogled mašte

Čak je i veliki fizičar Albert Ajnštajn jednom primetio "Mašta je važnija od znanja." Zaista, za obogaćenje dnevnog života u bilo kojoj oblasti, mašta je najvažnija. Na polju duhovnog stvaranja, bez mašte nema umetnosti. I upravo to je ono što osvaja sa, i dominira na najnovijoj, trenutnoj samostalnoj izložbi slika Ozrenka Mrkića . 

 

Retko se kada čovek nađe u izložbenom prostoru okružen sa platna muzičkim deonicama. To je gde je mašta stvaraoca, potpomognuta stvaralačkim umećem, prevazišla sebe i gde je jezičku matricu jednog medija umetnik preveo uspelo u drugu. Tako Ozrenko ostvaruje prizore u kojima posmatrač može da nalazi pitanja, zagonetke, tumačenja, dvoumice... ali svakako može da nađe i ono platno u kome njegova lična strast nalazi sebe, nalazi melodijski, odnosno vizuelni ključ prepoznavanja sopstvene naravi. Bilo to da posmatrač tu sopstvenost voli, beži od nje, prezire je ili se samo nada da je nazire. 

 

Svaka umetnost pokušava da da tumačenje preovlađujuće strasti doba u kome nastaje. Otuda, takvo nešto u današnjem vremenu može da izgleda nemoguće obzirom na ispoljenu dominaciju individualnosti. Već iz naslova, koji je umetnik odredio izložbi - "Zajedno sami" - vidi se da se hrabro poduhvatio tog posla, da svojim delom obuhvati i što više i što raznovrsnije pojedinačnosti. Čitav izložbeni prostor diše jedinstvenom melodijskom strukturom, ali su varijacije raznovrsne i bogate skoro do bezgraničnosti. Jednostavno se nameće pretpostavka da to tu izloženo nije konačno već da tamo u studiu, u umetnikovom ateljeu, gde god da umetnik radi, to variranje se nastavlja do u beskraj. 

 

Govoreći o slikarskom stvaranju, Pikaso je svjevremeno rekao da se sve njegove slike nastavljaju jedna u drugu i da on ne prestaje da slika tu, samo jednu sliku. Da ne znamo da je to tako već rečeno, upravo na ovoj izložbi je to ono što bi se moglo tvrditi o trenutnoj fazi slikarskog rada u kojoj se nalazi stvaralački zamah Ozrenka Mrkića. To postaje jasnije kada se zna da je, na pitanje o uticajima i uzorima Ozrenkov odgovor: 
"Pa, na mene sve utiče. Slikari čije sam slike video, muzika koju slušam, filmovi, susreti i razgovori sa ljudima , ono što pročitam... sve to ima svoj odraz u mojim slikama. Ne mogu reći ovaj ili onaj uzor, ovo ili ono iskustvo, ni samo ovo ni samo ono. Život je pun senzacija i izazova. Ja samo nastojim da odgovorim ovako ili onako, zavisno od pitanja, kako ga ja vidim." 

 

Ni jedan komentar posmatrača, u kome se ovome ili onome učini da, u ovoj ili onoj Ozrenkovoj slici, prepoznaje paletu ma kog od slikara koji su obeležili minuli 20. vek, nije bez osnove. Tragovi velike epohe slikarstva mogu se tu i tamo učiniti prisutnim na Ozrenkovim radovima, ali je svako delo najviše i samo njegovo, što govori da je valjano savladao jezik najvećih, likovni jezik savremenog sveta i da njime barata savršeno, tačnije - majstorski. U najvećoj meri on nastavlja školu slobodne forme i u njegovim platnima formalno je najviše u nagoveštaju, dok je glavni nosilac zbivanja i povedanja na platnu boja, odnosno boje u svojim pomirenostima i sučeljavanjima. 

 

Koliko god da se nekome učini da u Ozrenkovim slikama ima ensorovske farsične gorčine, toliko, u drugima, ništa manje, posmatrač neće prepoznati doživljaj šagalovskog bajkovitog šarma ili ciletovske raspusne veselosti. Ali to i tome slično mogu samo da budu pot/sećanja na neke moguće likovne rukopise. Na ovoj izložbi, pred ovim platnima svakome je jasno da se nalazi pred autentičnom emocijom i pred originalnim likovnim opažanjima i komentarima stvaraoca čije slike nose jednostavan potpis nesvakidašnjeg imena OZRENKO (Mrkić). 

 

Posle detaljnog sagledavanja izloženih slika, nameće se i misao i želja, da bi istinski ljubitelj savremenog slikarskog izraza mogao (i ako može sebi da priušti) trebalo bi da ima jednu sobu ili bar zid Ozrenkovih slika u svojoj kolekciji. Tek tako bi, posmatrač - kolekcionar, mogao da ima u vidu sliku koju Ozrenko slika, a koja nikako ne prestaje, u snažnim i primamljivo očaravajućim varijacijama, da sebe razvija u nedogled. Samo tako moguće je sagledati nedogled mašte kao jednu od strasti oslobođenih u vremenu koje živimo. Emocijom, bojom i majstorstvom slikarskog umeća Ozrenko Mrkić to nastoji da istraži i izloži za nas i u tome potpuno uspeva dajući prizorima mašte stvarnostnost ovekovečenu u slikanom prostoru.

Samostalna izložba slika Ozrenka Mrkića otvorena je do 09. aprila 2017. 

Radovan Gajić
Novine Toronto, broj 
1503
Toronto 
31. Mart 2017.

your brand recognized