U Patrijaršiji Srpske Pravoslavne crkve u Beogradu, 9. jula o.g. Patrijarh srpski Njegova Svetost Gospodin Irinej obgrlio je gospodina Živorada, Žiku Ajdačića visokim Ordenom Svetog despota Stefana Lazarevića, koji mu je dodelio Sinod SPC. U obrazloženju je istaknuto da se reditelju i književniku Živoradu Ajdačiću ovaj orden dodeljuje “u znak priznanja za režiranje mnogobrojnih Svetosavkih akademija u Sava Centru, čime je dao veliki doprinos promovisanju kulturnih i duhovnih vrednosti srpskog naroda.“
Svečanosti su prisustvovali članovi Sinoda kao i familija i prijatelji g. Žike Ajdačića.
Orden Svetog despota Stefana Lazarevića jedan je od ukupno devet ordena SPC i ovaj se dodeljuje ljudima iz kulture, piscima, pesnicima, ljudima koji su se istakli u prevođenju nekih značajnih dela ili za autorstvo dela koje su sami napisali, kao i ustanovama kulture. Među dosadašnjim dobitnicima su g. Milovan Vitezović, predsednik Udruženja književnika Srbije; gđa. Ljiljana Habjanović-Đurović, književnnica; Galerija Matice srpske, kulturna ustanova; Dragan Stanić, predsednik Matice srpske; Selimir Radulović, upravvnik Biblioteke Matice Srpske i drugi značajni kulturni pregaoci.
Patrijarh srpski G. Irinej je, čestitajući g. Žiki Ajdačiću na ordenu istakao da su dva razloga što je on lično obradovan ovom dodelom, prvo što se radi o jednom kulturnom zaslužnom čoveku, a drugo što je gospodin Ajdačić njegov zemljak, iz istog kraja Srbije i dodao „gospodin Ajdačić je ostao veran svojoj crkvi, veran svojoj istoriji, veran svojoj kulturi, do sada, a naravno ostaće veran i do kraja svoga života“.
Narodna poslanica, operska diva, gđa. Jadranka Jovanović, koja je takođe prisustvovala uručenju, istakla je ovim povodom: “Kulturom se deluje na sve segmente društva i ovo svakako jeste motivacija za sve ljude koji će takođe pre svega nesvesno, svojom dobrotom, svojom duhovnošću svojom svešću, za sve što je dobro za srpski narod, produžiti ono što je Žika Ajdačić radio. Ono što je izuzetno važno, to je da je Žika Ajdačić mnogo godina svoga rada posvetio na povezivanju naše dijaspore sa Maticom, pri tom ne samo jednostavnom povezivanju nego na održavanju te neraskidive veze naših divnih ljudi po svetu sa Maticom. Žika je činio mnogo toga da se problemi koje dijaspora ima brže rešavaju, da Matica otvori vrata na najlepši mogući način, jer ono što je važno, je naše povezivanje, to jedinstvo, ta naša simbioza, to da smo mi jedno biće, kao što i jesmo i da to ni u jednom trenutku ne može da bude prekinuto i zaboravljeno.“
Zahvaljujući se na ordenu g. Ajdačić je rekao:
Vaša Svetossti, Vaše Visokopreosveštenstvo, Vaša Preosveštenstva, čaasni oci, poštovani prijatelji,
Srpska Pravoslavna Crkva, sačuvala nas je kao narod, kroz sva iskušenja vekova i istorije. Kada prva institucija, koju možemo zvati i narodnom, odlikuje nekoga, onda je to iznad svakog priznanja, obaveza nad obavezama. Tu obavezu, u ovoj zahvalnosti osećam i ja.
Z
O svom delanju na bih da govorim, jer nije uputno, to su istakli predlagači, a to je Sveti Arhijerejski Sinod imao u vidu kad je odlučio da mi dodeli ovo visoko odlikovanje naše Svete Crkve, Orden Svetog despota Stefana Lazarevića.
Na srpsku istoriju i na Svetog despota upućene su naše misli u ovom času. Ako mislimo, a šta drugo možemo, na teška i najteža vremena srpske istorije, u kojima je i epski i istorijski najteže ono poslekosovsko i tražimo prve ljude dostojne tih vremena, onda nam je prva misao o despotu Stefanu Lazareviću, koga zovemo i Visoki, jer je bio ne samo dorastao prilikama vremena, već se uzdizao iznad njega, kao što se Despotova kula uz Manasiju uzdiže iznad svega do tada sazidanog u Srbiji. Spasavao je Srbiju, spasavao je Carigrad i spsao dušu za vekove što ga je i posvetilo.
Imao je on velikih čelnika i hrabrih vojskovođa ali mu je najumniji čelnik bio Konstantin Filozof sa kojim je stvorio Resavsku školu, koja će svojim knjigama starostavnim sačuvati narod.
Velika je čast da ovaj orden primam u despotovom Beogradu koga je on podigao na pet bregova i koji Konstantin Filozof opisuje među prvima poredeći ga sa Jerusalimom.
Ne zna se tačno kolika je biblioteka rukopisnih knjiga Resavske škole. Procenjuje se na hiljade originala. Srpska knjiga je delila sudbinu naroda. Kad je Nemačkim bombardovanjem 1941. izgorela narodna biblioteka, izgorele su mnoge srednjevekovne rukopisne knjige, među kojima je bilo i knjiga Resavske škole.
Danas se u svetu, prema procenama ruskog Akademika Turilova, nalazi oko pet hiljada srpskih rukopisnih knjiga, a među njima su zasigurno i rukopisne knjige Resavske škole.
Udruženje književnika, čiji sam član Uprave, pokreće zajedno sa svim kulturnim ustanovama preko UNESKA i međunarodnih biblioteka, zahteve da se ovi rukopisi ponovo steknu u Srbiji. Znamo da će to ići teško i za početak tražićemo elektronske kopije koje ćemo ovde umnožiti za Narodnu biblioteku i biblioteku Patrijaešije Srpske Pravoslavne Crkve, za biblioteku SANU, za biblioteku Matice srpske i za univerzitetske biblioteke.
Naučno istraživanje ovih rukopisa biće naša najveća zahvalnost Svetom despotu Stefanu Lazareviću.
Vaša Svetosti, Visokodostojni članovi Svetog Arhijerejskog Sinoda naše Svete Crkve, molim vas još jednom da primite najiskrenije izraze moje zahvalnosti i blagodarnosti na ovom visokom odlikovanju. Hvala vam!“
ŽIVORAD, ŽIKA AJDAČIĆ je rođen 4. februara 1946. u selu Lisi u Dragačevu. Školovao se u rodnom mestu, Čačku i Beogradu. Od 1967. počinje profesionalnu karijeru kao samostalni umetnik, a 1983. stiče status istaknutog umetnika, reditelja, scenariste i dramskog pisca. Predsednik je Udruženja scenskih umetnika, stručnjaka i saradnika u kulturi Srbije, predsednik Akademije muzičko-scenske umetnosti, potpredsednik Udruženja dramskih pisaca, član Upravnog odbora Udruženja književnika Srbije, predsednik Upravnog odbora organizacije PI, član Saveta Fakulteta dramskih umetnosti i član organizacionog odbora manifestacije “Dani Beograda“.
Autorski opus Živorada Ajdačića obuhvata oko 300 režija značajnih kulturnih manifestacijai preko 100 scenarija, emitovanih na mnogim radio i TV stanicama. Scenaarista je i reditelj više svetosavskih akademija u Sava Centru koje je su sve direktno prenošene preko RTS mreže. Autor je brojnih tekstova objavljenih u uglednim časopisima i listovima, recenzent i urednik mnogih izdanja poezije i proze naših stvaralaca, a takođe autor knjiga: “Apel za mir“ (na srpskom i engleskom jeziku) “Pola veka sabora trubača“ kao i knjige “Kulturna politika u tranziciji“.
Za svoj rad, dobitnik je brojnih značajnih priznanja i mnogih zahvalnica i povelja.
