Nismo svesni da dane provodimo jureći za savršenim životom, želeći da baš mi postanemo sinonim reći SAVRŠENSTVO. Zapitamo li se da li smo srećni ili samo trčimo za savršenstvom?
“Ako tražite savršenstvo, nikada nećete biti zadovoljni.” – Lav Tolstoj
Kad bolje razmislimo, ovo nisu samo reči, već deo naše svakodnevice. Nismo svesni da dane provodimo jureći za savršenim životom, želeći da baš mi postanemo sinonim reći SAVRŠENSTVO. Zapitamo li se da li smo srećni ili samo trčimo za savršenstvom?
U trci za savršenim životom primetićemo u jednom trenutku da smo stalno zabrinuti i nesrećni i ne primećujemo ono što stvarno imamo. Želimo da nam posao bude savršen, brak harmoničan – kao iz bajke, deca lepa, pametna i uspešna, prijatelji i okruženje veseli i bezbrižni, a mi? Mi naravno lepi, zgodni, privlačni, uspešni…
Koliko je samo naporno održavati ovakvu sliku! Koliko nam ona zasenjuje sve ono što zaista imamo i što nas zaista čini srećnim, naš život lepim.
1. Savršen posao
Odlična primanja, sjajne kolege, zavidni radni uslovi, prestižno okruženje, i naravno ne preveliki pritisak – svako od nas to želi. Da li to znači da smo neuspešni ako svi ovi kriterijumi nisu ispunjeni, a mi ipak radimo?! Žalimo se, kukamo, nezadovoljni smo poslom koji nam plaća račune, omogućava kupovinu, izlete, putovanja, povremene izlaske – svakodnevni Život.
Imati posao je neuporedivo bolje, nego ga nemati. Moramo biti u stanju da prihvatimo stvari koje imamo, jer život u sadašnjosti je ono što treba da nam bude važno. Bez obzira na to kakav posao imamo, ako nas ne čini srećnim, verovatno nije vredno našeg vremena. Pre svega treba da naučimo da uočimo šta nas čini srećnim, ne brinući da li je to savršeno ili nije.
2. Savršena veza
Odrasli smo gledajući bajke i romantične filmove pa naša percepcija ljubavi nosi i elemente bajkovitosti i kreira naša očekivanja prema partneru. Niko nije dovoljno dobar!
„Za tango je potrebno dvoje“. Dvoje ljudi koji se vole tražiće zadovoljstvo u zajedničkom životu sa svim manama i vrlinama, voleći se i poštujući se takvi kakvi jesu, bez pritiska da impresioniraju jedno drugog, a u stalnom strahu da će biti ostavljeni. Niko nije savršen, i važno je da znamo da nas mane i nesavršenost čine celim i lepim.
3. Savršena porodica
Porodicu čine različiti ljudi koji imaju svoju prirodu, ponašanje i navike. Osnova porodice treba da se zasniva na prihvatanju zajedničkog postojanja sa svim nesavršenostima. Svaka porodica ima svoje borbe i probleme, i to je neminovno. Porodica koja prihvata i neguje zajedništvo više nego bilo šta drugo na ovom svetu naći će način da se izbori sa problemima, da ih prebrodi i nauči nešto iz tog iskustva. Suživot porodice zahteva veliki stepen primećivanja različitosti, njihovo uvažavanje, i život sa tim. Tražiti savršenost vodi u otuđenje, sve veće nerazumevanje i usamljenost.
4. Savršeni „mi“
Često smo strogi prema sebi. Jako strogi! Trudimo se da budemo savršena verzija sebe, umesto da budemo bolja verzija sebe. Društvo diktira definiciju savršenog na svakom koraku – od odeće, preko izgleda našeg doma, do izgleda našeg tela. Sve je savršeno, bez mane! Iscrpljujemo se i morimo glađu da bi dostigli ideal lepote i savršenosti. Čini se da nam je smisao života postati nepostojeće – savršen. A trebalo bi da smisao života bude da budemo mi, ono što jesmo. Prihvatanje sebe.
5. Savršen život
Imati savršen život bi značilo, za početak, da imamo potpunu kontrolu nad svim! Da kontrolišemo stvari, događaje, ljude po tome kakav mi želimo ishod. To baš i nije moguće.
Život je nesavršen: nepredvidiv, hirovit, uzbudljiv, dosadan, naporan i divan – savršeno nesavršen. Prihvatimo ga takvim i pokušajmo da se osećamo zadovoljno što smo deo toga takvi kakvi jesmo.
Kako je Shannon L. Alder rekao: “Ne postoji savršenstvo. Postoje samo lepe verzije polomljenosti.”
