Studije nutritivnih vrednosti pokazuju da svinjska mast sadrži 33 odsto manje zasićenih („loših“) masti od maslaca, dvostruko više takozvanih „dobrih“, mononezasićenih, kao i tri puta veći udeo omega 3 masnih kiselina u odnosu na biljna ulja
Svinjska mast je namirnica koja je izazivala i još uvek izaziva brojne kontraverze. Da li je uopšte dobra za korišćenje? Na osnovu čega je neki stručnjaci za ishranu preporučuju pre maslaca? Da li utiče na povišene vrednosti masnoća u krvi, kako se apsorbuje i vari? Česta pitanja, na koja se naučnici trude da odgovore uz činjenice iz istraživanja.
Kako se svinjska mast vratila na „velika vrata“
Zdravstvena svojstva svinjske masti intenzivno se ispituju poslednjih godina uporedo sa trendovima zdravije ishrane. Većina prethodnih istraživanja svodila se na ulogu aldehida iz biljnih ulja, kao i na to da li pri termičkoj obradi povećavaju rizik od različitih bolesti.
Najčešće su spominjani kardiovaskularne bolesti i rak, zbog uticaja na stvaranje plakova u arterijama i stvaranje kancerogenih materija iz ostataka termički obrađenih ulja. Istraživanja su nedvosmisleno pokazala da određene vrste ulja bogate polinezasićenim masnoćama, pre svih suncokretovo i kukuruzno, imaju izuzetno visok nivo aldehida.
Ova, i slične studije, praktično su otvorile prostor svinjskoj masti da se vrati na „velika vrata“ u naše živote. Ne samo da nas podseti kako su se nekada hranili naši stari, neuporedivo zdravije od nas, već i da nas motiviše da što više neobrađenih (nerafinisanih) namirnica vratimo u ishranu iz zdravstvenih razloga.
Zašto svinjska mast pre drugih biljnih ulja
Rezultati istraživanja vezanih za negativne efekte termičke obrade biljnih ulja dali su za pravo i stručnjacima da se izjasne kako bi, da su u prilici, umesto ulja uvek pre koristili svinjsku mast. Takav primer je dr Martin Grootveld, koji je objasnio, na bazi svog istraživanja, zašto je takvog mišljenja.
– Sva biljna ulja, pa i suncokretovo i kukuruzno, nisu opasna sve dok ih ne izložimo toploti i koristimo za prženje, dinstanje ili kuvanje. Posebno ukoliko to činimo svakodnevno, negativni efekti za srce mogu da budu veoma visoki.
Svinjska mast je odlična za duboko prženje i dinstanje hrane. Neutralnog je ukusa, hranljiva i sa visokim procentom energije. Što se tiče studija, dokazano je da je u vremenima kada je svinjska mast bila u upotrebi, stopa srčanih oboljenja bila veoma niska.
Porast stope bolesti „savremene civilizacije“, među kojima prednjače dijabetes i bolesti srca, korelira upravo sa momentom kada su životinjske masti u visokom procentu korišćenja zamenjene biljnim uljima i margarinima – kaže dr Grootveld.
Svinjska mast i holesterol, šta je istina i da li je opasna
Istina je, kažu podaci iz studija, da svinjska mast obiluje holesterolom. Međutim, konzumiranjem svinjske masti, bolje se reguliše samoproizvodnja holesterola u telu i njegova ravnoteža.
Poznato je i da se i nizak nivo holesterola u krvi vezuje za višu stopu mortalieta, depresije, suicidalnim i agresivnim ponašanjem, kao i kognitivnim bolestima, pre svega Alchajmerovom. Nivo holesterola u masti je zaštitnik zdravlja, a ne opasnost po isto, naglašava dr Grootveld.
Svinjska mast je odličan izvor vitamina B i velike grupe minerala, a posle ribljeg ulja, najveći je izvor vitamina D. Za potpunu iskoristljivost vitamina D važno je da i svinje od kojih je mast, budu gajene u što je moguće više organskim uslovima.
Šta je onda najbolje koristiti za kuvanje i pečenje hrane i koja je prava mera svinjske masti
Studije nutritivnih vrednosti pokazuju da svinjska mast sadrži 33 odsto manje zasićenih („loših“) masti od maslaca. Uz to, i dvostruko više takozvanih „dobrih“, mononezasićenih, kao i tri puta veći udeo omega 3 masnih kiselina.
Savet stručnjaka je: što manje koristiti rafinisana biljna ulja. Takođe, ne koristiti za prženje i pečenje, čak i maslinovo. Svinjska mast je dobra za termičku obradu zato što prilikom zagrevanja ne menja značajno svoju molekularnu strukturu. Upravo to se dešava sa biljnim uljima, i tu se krije i objašnjenje njihove štetnosti po zdravlje.
Međutim, važno je znati da svinjska mast sadrži zasićene masnoće. One, ako ih preterano unosnimo, takođe mogu da budu negativne po naše zdravlje. U velikoj količini, one povećavaju nivo “lošeg” LDL holesterola. Zato je preporuka: da, svinjska mast jeste bolji izbor od rafinisanih biljnih ulja za prženje i pečenje, ali to mora biti umereno, ne svakodnevno.
