Nekima je so u krvi.Prekomerne količine ovog jedinjenja u organizmu mogu da dovedu do ozbiljnog skoka krvnog pritiska, što potvrđuje podatak da polovina obolelih od hipertenzije spada u grupu pravih zavisnika od te namirnice.
Naš organizam ne može bez soli. Potpuni nedostatak ove važne namirnice u ishrani mogao bi da ima i fatalne posledice. Srećom, to je praktično nemoguće jer je ovaj elemenat (natrijum-hlorid) prisutan u mnogim namirnicama.Zahvaljujući natrijumu koga u soli ima najviše, organizam zadržava vodu potrebnu za normalnu cirkulaciju krvi, održavanje vlažnosti organizma, kao i za prenos nervnih impulsa. Nedostatak natrijuma izaziva pad krvnog pritiska, potištenost, slabost, grčeve u mišićima. A prekomerne količine soli u organizmu za posledicu imaju hipertenziju koja vremenom oštećuje ceo sistem krvnih sudova.
Neki ljudi su doslovno zavisni od soli, što znači da imaju urođenu genetsku manu metabolizma, odnosno prerade tečnosti i natrijuma. Oni imaju sklonost da postanu hipertoničari. Utvrđeno je da čak 50 odsto obolelih od hipertenzije spada u grupu zavisnika od soli. Osim toga, otkriveno je da njihovi bubrezi zadržavaju natrijum. Ipak, visok pritisak može da se spreči jednostavnom merom predostrožnosti – ako se ne uzima više od četiri – pet grama soli (jedna kašičica) dnevno. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se lečenje visokog krvnog pritiska uvek započne dijetom siromašnom solju, što je često dovoljno da se obori pritisak.
Drastično smanjenje soli u ishrani po pravilu ne može da izazove zdravstvene probleme. Samo bi starije osobe trebalo da budu opreznije, jer one po običaju piju malo tečnosti. I obrnuto, oni koji pate od niskog krvnog pritiska i osećaju se umorno, mogu da uzimaju više soli. Ipak, prvo bi valjalo postaviti dijagnozu i otkriti šta izaziva umor. Na primer, uzrok pada krvnog pritiska može da bude anemija koja je za neke žene posledica nepravilnog menstruacionog ciklusa, a za muškarce posledica krvarenja iz hemeroida.
Manje od kašičice na dan
U normalnim uslovima, organizam čoveka teškog 70 kilograma sadrži oko 250 grama soli, od toga 125 grama cirkuliše u krvi, 100 grama se nalazi u kostima, a preostalih 25 je raspoređeno po ćelijama. Znojenjem, disanjem i mokrenjem telo neprestano gubi so, ali je nadoknađuje hranom. Da bi organizam radio kao švajcarski sat, potrebno mu je 200 miligrama natrijuma dnevno. Ali, pošto se so sastoji od 40 odsto natrijuma, već kašičica soli koja sadrži oko pet grama natrijum – hlorida osigurava čak dva grama natrijuma, odnosno deset puta veću količinu od dnevnih potreba.