Muči li vas isprekidan san i neugodno buđenje uvek u isto vreme, i to usred noći? Niste jedini.
Iako svi znamo koliko je kvalitetan san važan, redovno buđenje u sitne sate najčešće ima svoje objašnjenje. Nedavna studija kompanije "Bupa" otkrila je da se milioni Britanaca bude tačno u 4:05, često zbog briga o zdravlju, prenosi Index.hr.
Čak i ako ste pokušali s lavandom, tehnikama opuštanja ili toplim napicima, a san vam i dalje izmiče, rešenje ipak postoji.
Kako objašnjava Liza Artis iz organizacije "The Sleep Charity", nakon četiri do pet sati sna počinjemo da ulazimo u lakše faze spavanja, pa se oni koji idu na spavanje oko 23 sata često bude upravo oko četiri ujutru.
Brojni faktori utiču na spavanje
Na takva buđenja mogu da utiču brojni faktori, a jedan od njih su hormoni. Našim spavanjem upravlja unutrašnji sat – cirkadijalni ritam – pa hormoni melatonin i kortizol, koji prate 24-časovni ciklus i regulišu pospanost, buđenje i budnost.
Praćenje hormonalnih promena, pogotovo kod žena u perimenopauzi, može biti ključno jer pad estrogena često prati niz simptoma poput valunga, noćnog znojenja, suve kože i smanjenog libida; fitoestrogeni mogu da deluju slično prirodnom estrogenu jer se vezuju za iste receptore.
Dr Marijam H. Malik preporučuje uvođenje umirujućih aktivnosti pre spavanja, poput čitanja, slušanja opuštajuće muzike ili meditacije, kao i izbegavanje plavog svetla.
Elektronski uređaji potiskuju melatonin, pa pomaže ostaviti mobilni telefon u drugoj sobi i izbegavati ekrane barem dva sata pre odlaska u krevet.
Važnu ulogu imaju i prehrambene navike. Kofein, obilni obroci pre spavanja, nagli porast šećera, kao i nedostatak magnezijuma ili vitamina B, mogu da poremete noćni odmor.
Alkohol vas može probuditi kada njegovo delovanje popusti, a previše tečnosti uveče dovodi do čestog noćnog mokrenja, pa stručnjaci savetuju umeren unos tečnosti i pražnjenje bešike pre spavanja.
S godinama se obrasci spavanja prirodno menjaju, a proizvodnja melatonina opada, što često uzrokuje isprekidan san. Mnogi stariji odrasli zbog toga češće doživljavaju noćna buđenja i smetnje u spavanju.
Iako niko to ne bi mogao ni da pomisli, jedan od omiljenih napitaka je skoro kao lek
Iako postoje razni načini da se razbudite, kafu teško da može nešto da zameni.
A osim što podiže energiju i razbuđuje nas, neke studije pokazale su da može smanjiti rizik od srčanih bolesti i dijabetesa, ali takođe može uticati i na zdravlje jetre.
Istraživanja su pokazala da kafa ima hepatoprotektivni efekat, što znači da štiti jetru od oštećenja. Važno je napomenuti da to odnosi na crnu kafu – bez ikakvih dodataka, a da sve što u nju dodajete može da umanji njene efekte, piše healthline.com.
Kafa smanjuje rizik od fibroze jetre
Fibroza jetre predstavlja ozbiljan zdravstveni problem do kog dolazi usled nagomilavanja ožiljačnog tkiva na jetri. To počinje potom da utiče na funkcionisanje jetre, ali u ranijim fazama fibroza može da se preokrene promenom životnih navika i primenom adekvatnih lekova.
Studija objavljena u „Žurnalu hepatologije“ utvrdila je da redovno konzumiranje kafa (i čaja) pomaže u smanjenju rizika od fibroze jetre. Naime, jedan od načina da se testira fibroza jeste merenjem čvrstine jetre, a ova studija je pokazala da je taj organ mekaniji kod onih koji piju kafu.
Kafa je dobra za enzime
U jetri se nalaze enzimi koji ubrzavaju određene procese u telu, poput razlaganja i izbacivanja toksina, proizvodnje žuči i slično. Ukoliko telo proizvodi previše enzima, oni mogu da dospeju u krvotok, što može da bude znak oštećenja ili bolesti jetre. Istraživanja su pokazala da konzumiranje kafe može da smanji koncentraciju enzima u jetri, te time smanjuje i rizik od bolesti i oštećenja tog organa.
Oprez s količinom
Iako može pozitivno da utiče na organizam, kafa može imati i negativne, neželjene efekte ukoliko preteramo.
Ljudi koji imaju ozbiljnijih zdravstvenih problema treba da pitaju lekara da li smeju i koliko smeju kafa da popiju u toku dana.
